Преминуо глумац Драган Николић

Након завршене основне школе уписао је Четрнаесту београдску гимназију коју није завршио јер је био премештен у Економску школу.

После две године проведене у средњој школи полагао је и положио пријемни испит на Академији за позориште, филм, радио и телевизију и тада као седамнестогодишњак био најмлађи студент.Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду.У својој првој великој улози заблистао је као Џими Барка, сезонски радник лабилног морала који погине, а да није нашао своје место у друштву и у животу, који је у многим анкетама филмских критичара проглашаван за један од три најбоља филма створена на јужнословенским просторима.

Глумачко сазревање, са низом успелих креација ликова из своје генерације, доноси му 1985. године Октобарску награду Града Београда за "креативну способност да узбудљиво предочи лик великог психолошког распона" (улога насилника Гаре у филму Живот је леп Б. Драшковића).

Главне и веће споредне улоге остварио је у више од 80 филмова: Хороскоп (Б. Драшковић), Бубе у глави (М. Радивојевић), Улога моје породице у светској револуцији (Б. Ченгић), Млади здрав ко ружа (Ј. Јовановић), Бег (М. Радивојевић - Награђен на Фестивалу у Нишу наградом "Цар Константин" 1972), Кичма (В. Гилић), Национална класа (Горан Марковић - Цар Константин 1979), Ко то тамо пева (С. Шијан), Бановић Страхиња (В. Мимица - за улогу турског пљачкаша Алије награђен Златном Ареном у Пули 1981), Сезона мира у Паризу (П. Голубовић), Нешто између (С. Карановић), Балкан експрес (Б. Балетић), Обећана земља (В. Булајић), Урнебесна трагедија (Г. Марковић), Буре барута (Г. Паскаљевић), Андерграунд (Е. Кустурица), Зона Замфирова (З. Шотра), Турнеја (Г. Марковић)...

Играо је и у кратким играним филмовима и на телевизији. Велику популарност донео му је лик Прлета из филмова и телевизијске серије Отписани (1974) и Повратак отписаних (1976) у режији Александра Ђорђевића која је снимљена за РТС.

Као стални члан ансамбла Позоришта Атеље 212, у којем је од 1969. године, остварио је много улога и врло успешну позоришну каријеру - Генералска ужина (Робер), Веза (Каубој), Коса (Бергер), Рано јутро (Лен), Зигер-Загер (Хари Флитон), Дервиш и смрт (Муселим), Лулу (Џек Трбосек), Том Пејн (Том Пејн), Маратонци трче почасни круг (Ђенка Ђаво), Сладострасници-Карамазови (Млади господин), Портнојева бољка (Александар Портној), Молијер (Маркиз д'Орсињи), Код лепог изгледа (Макс)...

У Звездара театру успешно је играо у представама: Птиц и птица, У пламену страсти, Мало љубави, мало мржње, Урнебесна трагедија. У Београдском драмском позоришту играо је у представи Фредерик.

Током две сезоне 1982. и 1983. године играо је у париском "Theatre де ла Vill" главне улоге у представама "На дну" Максима Горког, у режији румунског редитеља Л. Пинтилиеа и у представи "Мајстор и Маргарита" М. А. Булгакова у режији М. Шербана. 

Добитник је свих значајних филмских награда укључујући Награду за животно дело "Павле Вујисић" 2000. године.

Драган и његова супруга Милена Дравић су се упознали 1972. када су заједно водили шоу програм "Образ уз образ" на РТС-у и на једној паузи између снимања, 31. децембра, отишли су у општину да се венчају. Милена је до последњег дана била уз супруга и бринула о њему.

Атеље 212: Један од највећих и највољенијих

Драган Николић је глумац без кога се, после више од стотину бриљантно одиграних улога, не може ни замислити домаћа филмска и позоришна уметност, саопштило је данас позориште Атеље 212 поводом смрти свог дугогодишњег члана, "једног од наших највећих, најславнијих и највољенијих глумаца са простора бивше Југославије".

У тим улогама, наводи се у саопштењу, је показао да у његовом изражајном регистру има места и за незнане националне јунаке, романтичне заводнике са грађанским или полуграђанским педигреом, ликове са сумњивог врха И несумњивог друштвеног дна.

Својом јединственом глумачком игром, привидно без напора, са великом сугестивношћу и непоновљивим духовним шармом удахнуо је живот култним антихеројима међу којима су: Џими Барка, легендарни Флојд, неодољиво симпатични Прле, шармер Попај, дивљи Влах-Алија, градски витез Урке...

Подсећа се да филмску каријеру почиње главном улогом у филму Живојина Павловића "Кад будем мртав и бео" (1967.) године, у којој је заблистао као Џими Барка, сезонски радник лабилног морала који погине, а да није нашао своје место у друштву и у животу.

Глумачко сазревање, са низом успелих креација ликова из своје генерације, доноси му 1985. године Октобарску награду Града Београда за "креативну способност да узбудљиво предочи лик великог психолошког распона" (Улога насилника Гаре у филму "Живот је леп" Б. Драшковића).

Главне и веће споредне улоге остварио је у више од осамдесет филмова (Хороскоп (Б. Драшковић), Бубе у глави (М.Радивојевић), Улога моје породице у светској револуцији (Б.Ченгић), Млади здрав ко ружа (Ј. Јовановић), Бег (М.Радивојевић - Награђен на Фестивалу у Нишу наградом "Цар Константин" 1972.), Кичма (В. Гилић), Национална класа (Горан Марковић - Цар Константин 1979.), Ко то тамо пева (С.Шијан), Бановић Страхиња (В. Мимица - за улогу турског пљачкаша Алије награђен Златном Ареном у Пули 1981.).

Глумио је и у Сезона мира у Паризу (П. Голубовић), Нешто између (С. Карановић), Балкан експрес (Б. Балетић), Обећана земља (В. Булајић), Урнебесна трагедија (Г. Марковић), Буре барута (Г. Паскаљевић), Андерграунд (Е. Кустурица), Зона Замфирова (З. Шотра), Турнеја (Г. Марковић)...

Наступа и у кратким играним филмовима и на телевизији, а велику популарност донео му је лик Прлета из филмова и тв серије Отписани (1974) и Повратак отписаних (1976) у режији Александра Ђорђевића.Као стални члан ансамбла Позоришта Атеље 212, у којем је био од 1969. године, остварио је много улога и врло успешну позоришну каријеру.

Међу њима - Генералска ужина (Робер), Веза (Каубој), Коса (Бергер), Рано јутро (Лен), Зигер-Загер (Хари Флитон), Дервиш и смрт (Муселим), Лулу (Џек Трбосек), Том Пејн (Том Пејн), Маратонци трче почасни круг (Ђенка Ђаво), Сладострасници- Карамазови (Млади господин), Портнојева бољка (Александар Портној), Молијер (Маркиз д'Орсињи), Код лепог изгледа (Макс), Сељаци, радници и природна интелигенција (Миодраг), Вишњеви сад (Петар Сергејевич Трофимов), Протуве пију чај (Чеда), Свадба (Макс), Декамерон 81 (Лекар), Приче из бечке шуме (Алфред), Метастабилни граил (Кардинал Пјетро Гашпари), Просјачка опера (Мекхит), Свети Георгије убива аждаху (Гаврило Вукотић), Филумена Мартурано (Доменико Соријано), Пег срце моје (Брент), Посетилац (Непознати)...

У Звездара театру веома успешно играо је у представама: Птиц и птица, У пламену страсти, Мало љубави, мало мржње, Урнебесна трагедија, а у Београдском драмском позоришту: Фредерик (Фредерик).

Током две сезоне 1982. и 1983. године играо је у париском Тхеатре де ла Вилле главне улоге у представама На дну, Максима Горког (лопова Васка Пепела) у режији румунског редитеља Л. Пинтилиеа и у представи Мајстор и Маргарита, М.А. Булгакова (Исуса Христа) у режији М. Шербана.Добитник је свих значајних филмских награда укључујући Награду за животно дело "Павле Вујисић" 2000. године.



(ФоНет)

 

Остаће заувек у нашим срцима

Председник Србије Томислав Николић упутио је данас, поводом смрти великана југословенске и српске уметности Драгана Николића, телеграм саучешћа његовој супрузи Милени Дравић, у којем наводи да је он обележио читаву епоху позоришта, филма и телевизије.

"Остали смо без нашег Гаге, Драгана Николића, великана југословенске и српске уметности, који је обележио читаву епоху у позоришту, на филму и телевизији. Непоновљивим шармом, личношћу, био је и остаће заувек у нашим срцима", написао је Николић.

"Поштована и драга Милена, сву Вашу тугу искрено и пријатељски делим са Вама", навео је Николић у телеграму саучешћа.

 

Србија остала без великог Гаге

Србија је остала без великог Гаге Николића, написао је данас председник Владе Србије Александар Вучић, на свом твитер налогу, поводом смрти глумца Драгана Николића.

Вучић је изразио искрено саучешће његовој породици и колегама.Драган Николић преминуо је данас у Београду у 72. години,после дуге и тешке болести.