Ћули је миљеник београдске публике и космополита италијанског порекла, чије су представе на неколико издања фестивала "Битеф" освајале награде.
Од шесдесетих прошлог века живи и ради у Немачкој.
Као позоришни редитељ радио је у Готингену, Келну, Берлину, Минхену, Хамбургу, Диселдорфу, Мадриду, Истанбулу, Техерану....
Пред вечерашњи разговор са публикому у Битеф театру Ћули је казао за Танјуг да има дивна и тужна сећања на Миру Траиловић.
"Када се сетим дивних дана на Битефу, пренераз име чињеница да је већина мени драгих људи који су организовали тај фестивал и одржавала га у европским висинама, сада мртва. Доживети 85 година као ја је велики поклон од живота. Јован Ћирилов и Мира Траиловић у за мене међу најзначајнијим личностима у европском позоришту. Њих двоје су направили чудо у југословенском театру" каже Ћули.
Славни редитељ каже да је се неке од његових најважнијих представа као што је "Киклоп" изведена баш на Битефу.
"Битеф фестивал представљао је најважнију позоришну смотру седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Режирао сам у Атељеу 212 1981. године...Ту је срео глумицу Гордану Косановић и након тога заједно са њом основао позоришни фестивал" каже Ћули и напомиње да су његове прве позоришне режије биле тешке за разумевање публике.
"Имали смо осећај да смо странци у рођеној земљи...Онда сам се заједно са Горданом упутио у Југославију јер ми је она казала да је тамо наша публика. На простору некадашње Југославије од Марибора до Београда наше представе су имале велики успех. Сећам се сусрета са југословенском интелигенцјом. Ти сусрети су у доброј мери одредили естетику мог позоришног изражавања" казао је Ћули.
Према његовим речима лексикон "Мој абецедаријум позоришта" који ће представити вечерас намењен је пре свега људима који верују да знају све о позоришту.
"Волим да подсетим такве људе да заправо појма немају о театру. Нарочито основне елементе о настајању позоришту. Када сам писао тај лексикон и сам сам поново открио неке невероватне тајне позоришта" рекао је Ћули.
За њега нема дилеме да се у савременом позоришту у последњих двадесетак година није пуно десило.
"Ако посматрамо позорсиште данас оно је изузетно ограничено. Од када је људи постоји и позориште. Позориште почиње са идејом и свешношћу о смрти. Данас позориште нема велики утицај и то ме јако брине. Документарно позориште које је сада тренд међу ауторима нема шта да тражи у театру. Можда на телевизији, али у позоришту никако", казао је Ћули.
