Карата већ скоро да нема, јер је „Дезире“ један од културних догађаја за који се улазнице резервишу и пре званичне најаве.
На сценама биоскопа „Јадран“ и Позоришта „Деже Костолањи“ од 25. до 30. новембра биће изведен богат и престижан програм, који ће почети представом „Катица из Хајлброна“ Хајнриха фон Клајста, у режији Матеа Хеђмегија, Студија „К“ из Будимпеште. Одмах после уследиће концерт Лајка Феликса, за којег је Урбан рекао да је права ствар, јер га већ дуго покушавају добити за фестивалски програм у свом граду, Суботици, у којем виртуозног музичара и композитора не виђају баш пуно у последње време.
Редитељ Мате Хеђмеги и Студио „К“ из Будимпеште биће представљени и следећег фестивалског дана, са представом „Нерон“, за коју је по роману Дежеа Костолањија текст написала Јудит Гараи. Драмски студио „Празан простор“ из Подгорице и Краљевско позориште Зетски дом са Цетиња играће Толстојеву „Ану Карењину“, у режији Мирка Радоњића, која прошле године због ковида није могла да дође, а ове је добила и гран при на МЕШ-у у Сарајеву.
Словенија је бројчано најзаступљенија на овогодишњем „Дезиреу“, као регионална сцена на којој је заиста имало шта да се види протекле сезоне. „Нова пошта“ – сарадња Словенског младинског гедалишча и „Маске“ из Љубљане – изводи „Соло“, представу по идеји и концепту Нине Рајић Крањац, Наташе Кесер, Бењамина Крнетића и Марка Мандића. Ова представа је освојила гран при „Мира Траиловић“ на Битефу.
Као управник куће и директор фестивала препознатљивих не само у Србији, него у читавој Европи, Урбан је нагласио да довођење награђених и представа са других фестивала не значи да „Дезире“ одустаје од тога да буде аутентичан, напротив. У нешто мање оптимистичном светлу представио је ситуацију која се из године у годину понавља, да раде са све мање пара и све мање људи, што тражи све више енергије која се троши:
- Иако је „Дезире“ јако важан, кад га споменете и у Берлину знаће о коме причате, као и о Позоришту „Деже Костолањи“, ми смо још увек као дете са којим нико неће претерано да се бави, тако да не можемо да будемо конкурентни са неким регионалним или интернационалним фестивалима којима се дају бољи услови за развој. Човек би очекивао да ће се успехом фестивала то поправљати, а не урушавати. Зато ми је и обавеза да то говорим, а бојим се да нас нико не чује. Стежу нас толико да једва дишемо. Ове године штедимо и папир, не штампамо катлог, не лепимо плакате, не изнајмљујемо билборде, сва средства усмеравамо на програме. Суво и огољено идемо у фестивал, а знамо да ће и овако све бити брзо распродано.
Урбан је најавио и да „Дезире“ неће бити слабији због нешто мањег броја дана трајања, јер је веома оптимистичан у погледу квалитета програма.
- Цео однос према нама одређује и нас. Морамо да останемо у оквирима, као да намерно предајемо своју позицију неким другим фестивалима, а мислим да је „Дезире“ јако допринео томе да Суботица буде сматрана за град у најбољем смислу те речи, јер чини културно језгро и идентитет града. То видимо и у људима и што се публике тиче, али увек се сви оглуше о нас – рекао је Урбан, наводећи да је градски буџет за Фестивал упола мањи него пре 14 година. - Када сазнамо колике су нам финансијске могућности, а увек претпостављамо колике ће бити, ми тражимо нешто у том оквиру. „Костолањи“ је исто био пренапрегнут ове године, па не можемо приуштити да путујемо по Европи и гледамо представе које би довели у Суботицу као позоришни догађај за све.
Као анегдоту за овај део приче, Урбан је испричао како је одувек желео да на „Дезире“ доведе неку од представа Ромеа Кастелучија:
- Гледам једну његову представу, видим човек прича, кажем себи добро, ово би могли да платимо. Кад, ођедном падне ауто на сцену! Уф, помислим, ма добро, може и на сцени „Јадран“ један ауто да се некако намести. Кад оно, убрзо затим, падну још два!
И. Бурић
