Добила je капиталног саветника - књигу „Размножавање и гајење лоза и винове лозе”, Ивана Д. Куљанчића, у издању новосадског „Прометеја", наше водеће издавачке куће. Уз издашну помоћ, финансијску пре свега, наши виноградари, ових дана, добили су и књигу без које се не може замислити капитализација повољних природних услова за гајење винове лозе у нашим виногорјима у којима је она драстично напуштена због неразумне политике према сељаку у недавној прошлости. Нажалост, заборавило се на науку, без које нема савременог виноградарства.
Ова књига нашег познатог стручњака, редовног професора на Пољопривредном факултету, др Ивана Куљанчића у Новом Саду, заслужује посебну пажњу. Користећи се вишегодишњим сопственим искуствима и достигнућима других аутора у свету, овом монографијом о виновој лози, понудио је нашим виноградарима најновија научна сазнања и техничко-технолошка достигнућа о гајењу винове лозе до којих се дошло у свету.
Неисцрпна количина знања о чокоту, данас су доступна сваком ко га жели, преко светске мреже интернета, рећи ћете. Само их треба знати пронаћи, одабрати, разумети и селекционисати, како би она могла бити презентована у схватљивом облику виноградару и читаоцу. А доктор Куљанчић то најбоље зна.
Доступно обиље истраживања најпознатијих специјалиста за поједине области виноградарства, професор Куљанчић је одабирао она која ће по његовом мишљењу највише да користе нашим људима који се озбиљно баве чокотом. Са само неколико кликова на тастатури рачунара, за тили час, имате радове који су вам потребни за ишчитавање и то вам, каже професор Куљанчић, олакшава и убрзава писање књиге, научног или стручног рада. Све то рукопис чини посебно вредним и практичним.
О значају овог дела, можда, највише говори чињеница да је последња књига која се бави екологијом и биологијом винове лозе објављена пре више од 50 година: др Душан П. Бурић, Виноградарство I (1972). Од тада у Србији није штампана ниједна књига која се озбиљније бави овом проблематиком. У међувремену научна сазнања и техника, којом се стиже до њих, значајно је узнапредовала.
Указујући на то да постоји потреба за једном оваквом књигом, професор Куљанчић је једном приликом рекао да би „било непримерено и aморално, тражити од високошколских ученика, стручњака и научника, да своје сазнање унапређују из књиге, у којој су наведена достигнућа, од којих је велики део, одавно превазиђен.”
Као озбиљан наставник и научни радник, професор Куљанчић, пре одласка у пензију оставља дубоки траг за собом: две значајне монографије, једну о биологији и екологији лозе, штампану 2019. и ову најновију, која још мирише по штампарској боји, о размножавању и гајењу винове лозе. Издавач обе је новосадски „Прометеј”.
Говорећи о првој др Мирјана Љубојевић је рекла. „Ма колико добри практичари били и ма колико савремену агротехнику применили, без познавања основних биолошких и еколошких законитости регулације раста и развоја, производња грожђа и вина не може испољити своје пуне потенцијале. Грешке које се направе у винограду, услед непознавања биологије и екологије, непоправљиве су.
Колико су лозе и винова лоза заиста фасцинантне и на неки начин непознанице, говори обиље постојеће литературе, са често опречним мишљењима. Управо ту бројну и разнолику литературу, која датира вековима уназад, па све до најсавременије, Куљанчић је успео у двема књигама да обухвати, сажме и уравнотежи. Ова најновија, о размножавању и гајењу винове лозе, подељена је условно на два дела.
Први о размножавању и производњу садног материјала од којег зависи какав ће бити виноград. Други део почиње подизањем винограда, па преко резидбе, неге у пуном роду, ђубрења, одржавања земљишта, до бербе.
За писање монографије аутор је користио 419 референци домаће и стране литературе. Међусобним упоређивањем и сучељавањем резултата, различитих избора, а често и компарацијом са сопственим истраживањима и сазнањима, каже проф. др Ђорђе Папрић, добијен је један савремен и квалитетан рукопис, који читаоца не оставља у дилеми.
Небојша Марковић, редовни професор Пољопривредног факултета у Београду, додаје да се „особеност ове јединствене књиге огледа у специфичном, нараторском казивању аутора, неуобичајеном до сада у нашој научно-стручној литератури, које код читаоца изазива непрекидну пажњу. Она ће, свакако, студентима, стручњацима виноградарске струке, али и „лаичкој” популацији пружити обиље занимљивих информација помоћу којих се лако могу разумети основе и специфичности ових научних области!"
Без оваквих књига нема савременог виноградарења!
