ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Млади божоле

Стигао је млади божоле!
Petar Samarzija
Фото: privatna arhiva

Тако гласи кратка вест која сваког трећег четвртка у новембру огласима пролећних боја, суморним пролазницима најављује да је рођен мали вински Исус. Прво, младо или напросто новембарско вино из тек завршене бербе грожђа. Призведено подвргавањем грожђа карбонској мацерацији и убрзаној алкохолној и малолактичној ферментацији, којом добијено вино има својствене ароме црвеног воћа, а својом бојом, свежином и укусом празник је за очи и непце.

Човек их воли или не воли. Но, медијски успех је неоспоран. Данас се близу половине грожђа гамеа, са око 15.000 хектара у Божолеу, преради у више од пола милиона хектолитара вина, и продаје у готово 200 земаља. „Пије се и испишки до Божића”. Овом слоганом требало би додати „и одмах се прода”. Тако, постизањем великог комерцијалног успеха сви налазе свој интерес: љубитељи вина ново задовољство а винари брзу зараду.

Примењујући нову технологију, коју је пре око 90 година осмислио проф. Мишел Франзи, у Нарбону, једном од центара француске винарско-виноградарске науке, у Божолеу су од своје просечне сорте гаме, успели да сачине вино за којим се подједнако јагме и зналци и снобови. Грозница за њим почиње у другој половини новембра, изазване, осим потрошачком модом и мериторним упутством да се у тој капљици истински може уживати највише два месеца. Касније постаје „тврда”, губи своју изузетну свежину и уопште своја понајбоља својства.

Велико ишчекивање новог вина постојало је одувек. Још у древном Риму чекано је с нестрпљењем сваке године. У градовима су га најављивали добошари (објављивачи) и називали га „новином” и „ранином”. Понекад би бискуп или локални властелин, чак и краљ, одложили продају у име њихових права првопродаје, све док не продају сопствено вино. Током векова смењивале су се разне одредбе везане за продају новог вина.

Указом из новембра 1951. којим је одређено да се божоле нуво може брзо ставити у продају, предвиђа да он буде доступан купцима већ од 15. новембра. Касније ће се ова одредба дефинисати као „трећи четвртак у новембру”. Таква слобода резултат је напора Уније виноградара и винара у Божолеу, уз велику медијску буку која се проширила од лионских барова до барова у Паризу и Европи, а од 1970. године и у целом свету.

Божоле нуво диже се не само у ранг највише тражености у Француској, него и у прворазредни експортни хит. Све то постиже се примерно смишљеним и проведбеним маркетиншким акцијама какве до тада нису забележене. Повезаност производње и продаје беспрекорна је, за тим ни мало не заостаје ни дистрибуција све до „капиларног” нивоа. Неколико дана пре „трећег четвртка”, божоле нуво креће у све делове белог света.

Предводник новог винског годишта из земље чију супериорну гастрокултуру прати епитет  „savoir vivre” (знати уживати), увијен у галску тробојницу, креће на пут до најудаљенијих гостионица на планети. Тих дана у Божоле хитају и туристи из целог света, као у својеврсни „винарски Лурд”, да би присуствовали рађању „малог Исуса”.

Готово непознат винородни крај у Француској,  између Лиона и Макона, са жарким летима и хладним зимама, захваљујући прихватању нове технологије, којом прерађује своју просечну сорту гаме, постао је један од асова француског винарства. Млади божоле постаје прави мит. До краја прошлог века, његова потрошња, за неколико деценија, нарасла је на читавих 70 милиона бода.

Тако невероватан успех, кажу и сами Французи, пре могу да објасне психолози него енолози. По једним то је „заслуга” новембра, најтужнијег месеца у години: хладно, влажно и ветровито време, одлазак на гробља, доба штрајкова... У те суморне дане појављује се румено, радосно, помало дрско вино. Свеже, наглашених воћних арома, лепих лаганих киселина, укроћених танина, без опрости... Деликатно и интригирајуће. Живахно и примамљиво као и сваки еликсир младости.

Има енолога који се не мире с тиме да један овако млад првенац ужива толики реноме. Да је то неправда према винима која су способна за старење, којим се стичу нове, узвишеније вредности. Присталице младости им узвраћају да млади божоле „измиче концепцији света пуног врлина. Несташко и неваљалац јесте, али преварант није”.

Одговор би се, можда, могао потражити и у продавницама енолошких средстава. У њима се нуде на десетине активатора врења, ензима, квасаца, бистрила, стабилизатора, филтера... који су у свакодневној употреби, без којих је данашње винарство, готово незамисливо.

Нису ли млада вина одговор винољубаца, на ту силну хемију за шминкање вина која нам се нуде.

Подсећам: Ако је истина да свако пиће изазива други тип пијанства, младо вино инкарнира пијанство у чистом стању, онакво какво се може наћи само у природи. Није случајно да се први „пијаница” човечанства, добри Ноје, у литератури описан као стари мудрац, опио младим вином. Тачно је да пијанство изазвано младим вином најневиније, најзабавније. Зато што је оно заправо само метаболизам грожђа затвореног у флашу: вино, младо, свеже, наивно, без надоградње.

EUR/RSD 117.0759
Најновије вести