За само четири дана приказивања други део саге о мафијашима београдског подземља погледало је чак 115.000 људи. То је, према оцени продукције, оборило рекорд који је држао први део „Јужног ветра“. Радња другог дела „Јужног ветра“ прати Мараша и Баћу, опасне момке београдског подземља, који се враћају на улицу, овога пута не београдску, него на локалне сокаке и шуме у Бугарској, где покушавају да спасу Ненада, Петровог брата, који се нашао у потпуно неочекиваној и безизлазној ситуацији.
Филм је пун неочекиваних заплета, а у њима учествује и глумац Миодраг Радоњић који је поново ушао у лик Баће, момка специфичног карактера, по којем је постао препознатљив у целом региону. Његов Баћа је у другом делу, како је и сам глумац оценио, постављен тако да у напетим ситуацијама својим опаскама олакшава сценарио и даје публици прилику да продише од тензије.
Како је Радоњић за медије истакао, овај филм је већ првим делом окупио велику публику различитих узраста, занимања и интересовања, што је за целу екипу био велики компимент. У разговору за Дневников ТВ магазин Миодраг Радоњић испричао је колико су се радња и ликови у филму „убрзали“, али и како је изгледало снимање акционих сцена, те због чега млади симпатишу њихове антихероје.
Филм је после три године колико га је бројна публика чекала коначно стигао у биоскопе и донео много акционих сцена и прави филмски доживљај. Како сте га ви доживели када сте га гледали?
– Ја сам имао прилику да филм гледам у разним фазама. То је процес када се прави филм, прво се узима једна велика целина па је после кратиш и гледаш да то буде спаковано на најбољи и најдинамичнији начин како би ритам био што доминантнији. Не могу да имам утисак као неко из публике. Увек са нестрпљењем ишчекујем ту реакцију публике, јер то је, на неки начин, ипак прави суд о једном филму.
Милош је рекао да је најлуђе у каријери што је урадио то што је сео на мотор и возио га ноћу кроз шуму снимајући сцену за наставак „Јужног ветра“, а да је још луђе то што сте ви сели са њим. Како је то изгледало на сету?
– Да (смех). То је било лудило! Мада, вежбали смо ми то и јако смо се добро снашли. Имали смо неколико врло озбиљних подухвата које смо извели мотором. Он је пре свега увежбао те неке покрете попут тога како да закочиш мотором у великој брзини да задња гума оде напред, а предња лево. То смо радили заједно на мотору и били је стварно узбуљдиво. У исто време, требало је да ја шутирам једног од цариника који се појављује у филму. Е, то смо, на пример, радили ми сами, а не каскадери, што је велика ствар. Јер када једну такву сцену снима каскадер онда кадрирање мора да се ради тако да му се не види лице и то је доста компликовано, а ово што смо ми урадили је некако било најаутентичније и мислим да смо успели.
Редитељ је изјавио да више та школа великих припрема за једно снимање данас не постоји и да је било тешко наћи праве људе. Како је изгледало снимање и ко вам је заправо највише помагао у акционим сценама?
– Јесте, ми смо имали одличну екипу каскадера из Бугарске. То је екипа која ради холивудска остварења и заиста су преискусни и одрадили су врхунски посао. Нема грешке када узмеш такву екипу људи и онда увек можеш да очекујеш добар резултат.
А како је изгледала сарадња са бугарским глумцима?
– Бугарски глумци су феноменални, врло професионални. Направили су тако добре и аутентичне улоге да ви сад када бисте их упознали били бисте збуњени и питали бисте се јесу ли то исти људи које гледамо на филму. Ми смо добијали бројна питања од људи које је занимало да ли су они натуршчици, али то су све професионални глумци. Направили су и мале бравуре и веће улоге, спаковане у том једном простору, а изгледају апсолутно аутентично, што је дало посебну ноту филму.
Колико се Баћа развија у другом делу и колико вам је он отварао простор за игру тим својим специфичним карактером?
– Прича филма је збијена на два-три дана у којима се све дешава, па у њему нема простора за неки већи психолошки развој лика. Баћа је као лик написан као комични јунак, а то је за мене био тежак задатак. Заиста је тешко насмејати публику. У глуми је можда чак и најтеже да будеш духовит. Нарочито када то људи очекују, онда је још теже. То је увек клизав терен, али, ето, ја сам задовољан како сам то урадио, мање-више.
Иако филм има неке допадљиве моменте, те кроз ваш лик обилује и неким комичним сценама ипак на крају оставља горак укус у устима. Шта нам овај филм говори о свету криминала и људима који се у њему налазе?
– Увек је порука готово свих филмова из крими жанра да постоје последице твојих одлука које бираш и казне, те да ће те то увек стићи. Нема хепи енда у криминалу.
Јунаци овог филма ипак дефинитивно изазивају пажњу и велике симпатије омладине на друштвеним мрежама, а посебно Баћа, због свог карактера. Шта мислите да ипак изазива у младима да их гледају као симпатичне и допадљиве ликове, а не да процесуирају управо ту тежину последица које криминалце увек стижу?
– Мислим да је сваки просечан човек и гледалац апсолутно свестан да је ово пре свега забава. И то када неко глорификује Баћу, као јунака из маште, је пре свега из забаве. Верујем да велика већина управо тако и тумачи овај филм. То је једна ствар, а друга је то што се ова сага одвија кроз три дела. Имамо први део филма, па прву сезону серије, а ово је други део филма. Ово је жанровски у односу на први део још више померен филм. Ово је акциона авантура ако гледате жанровски. У том смислу је Баћа стилизован, наравно, не до краја, јер није то бајка, али он је благо стилизован јунак. Ако бисмо посматрали неке одређене реплике филма из неког сувог реализма не би постојале у стварним ситуацијама.
Владимир Бијелић
