Међутим, истраживачи упозоравају да већина новооткривених биљака спада у угрожене врсте, које би требало третирати као да су пред истребљењем, наводећи да су три четвртине недефинисаних врста највероватније пред ризиком од нестанка, пренео је данас "Гардијан".
Од свих организама на планети, почев од људског микробиома до највећег копненог организма на планети, гљиве су по својој разноликости друге по бројности, након бескичмењака.
Има их у ваздуху, биљкама и животињама, у земљи, океану, у бројним облицима и величинама.
Више од 90 одсто гљива је и даље непознато науци, према наводима истраживача Краљевске ботаничке баште у Лондону (RGB Kew), који су објавили нову процену разноликости гљива, оценивши да вероватно постоји око 2,5 милиона врста, а да је 155.000 идентификовано досад.
"Ово је неистражена територија. Током претходних неколико година, видели смо све већу улогу гљива у свему. Оне одржавају наш живот, вегетацију, апсолутно су кључне за сваку животињску врсту. Сада имамо ДНК анализе, покушавамо да проширимо границе. Ово је прилично слично као и истраживање свемира. Гљиве су тамна материја", рекао је професор Александар Антонели, директор науке на RGB Kew.
