Значење ове синтагме готово увек се повезивало са летовањем Срба у Грчкој, али тамошњи трговци су им ове године доскочили. И то како? Онако како нико није очекивао - цене основних животних намирница у овој земљи су исте или чак ниже него на српским рафовима.
Пошто као што сви знамо, парадајз туриста пут мора креће са пуним ручним фрижидерима меса, салате, скуваних јела, поврћа, воћа, па чак и грицкалица, овог лета у јеку сезоне кофери су се преполовили. Гости грчких летовалишта су схватили да се сада, ипак, не исплати носити храну из Србије.
И док су пре пар година новинске ступце пунили текстови о аутобусима који после две туре морали да мењају гуме, јер поједини туристи носе по четири кофера препуна хране и у апартману кувају пекмез од кајсија, а у августу чак и ајвар. Овог лета, таквих примедби од стране превозника нема.
Томе је, чини се донекле, допринео и став грчке владе која је после ковид кризе мислилла и на туристе и већ на почетку сезоне затражила од великих ланаца супермаркета да снизе или бар не повећавају цене основних намирница. Овај захтев прихваћен је од већине трговаца, који су направили листу производа са ниским ценама. У то могу да се увере и наши људи када крену у набавку, па, рецимо, упореде цене у једном од најпопуларнијих трговачких ланаца, (према чијој локацији се углавном бира смештај) и схвате да су чак и тамо износи нижи него код нас.
На плажи у Грчкој просечна цена кафе "лате" је 4,50 евра, фрапе са сладоледом је 5, док је еспресо 4 евра. Лимунада и милкшејк су од 4 до 5, док за куглу сладоледа треба платити око 1,5 евра. Цене пива иду од 4 до 7 евра, коктели су 9, колико кошта и порција бургера са помфритом на плажи. На Ади циганлији у Београду лежаљке и кревети су од хиљаду динара, па навише, кафа и лимунада 500, а најјефтинија пица је 790 динара. Четворочлана породица ће минимално за оброк морати да издвоји око 4.000 динара.
Социолог Драган Крстић сматра да нема потребе да се спрдамо са термином парадајз туриста, јер се он односи и на људе који немају новца да једу по хотелима и ресторанима:
- Има и оних који не желе да уплате пун пансион јер неће на одмору да им нико одређује сатницу за оброке. Неки не желе да устају рано док су на одмору, већ сами себи организују време, а већина, ипак, одмор прилагођава свом буџету.
Да се ситуација овог лета драстично променила показују и коментари на једној друштвеној мрежи после објаве Удружења потрошача Ефектива: "Скупља храна у Србији него у Грчкој! Парадајз туризам је готов!".
Многи пратиоци су се сагласили да су изненађени не само ценама хране, већ и рачунима које су плаћали у кафићима и на плажама. Додуше, већина упоређује износе са ценама у Београду, које су, опште је познато доста "јаче" од оних у унутрашњости.
- Невероватно. У Солуну се башкаримо, пијемо, једемо до миле воље, приморје, једна продавница, ма буквално исто или јефтиније него у Србији...не могу да замислим да тек купујемо у њиховим јефтинијим супермаркетима...туга где ми живимо. Чак и нескафа јефтинија, ма све... - прокоментарисала је једна госпођа.
- Код нас је све скупље него у било којој држави бивше Југославије. Нарочито су трговци ,,развалили" цене основних животних намирница, а о гориву да не говорим. Сваког петка, наизменично их мењају, једне мало снизе, друге повећају и тако балансирају већ неколико месеци, али у коначном, наше цене су највише у региону - наводи један корисник ове друштвене мреже.
Статистика показује да су воће и поврће често јефтинији у Грчкој, док, рецимо, за млечне производе и месо треба издвојити мало више новца. Уколико сте из Београда и решили сте да пазарите доручак у пекари, цене су приближне као и код нас, док ће житељима осталих делова Србије бити скупље.
За гирос треба издвојити око четири евра, колико кошта и пљескавица са прилозима у српској престоници. Уследила су поређења са ценама у многим земљама у окружењу, али и шире. Неки су склони да тврде и да је храна у Србији скупља него у Црној Гори, али и Чешкој, Швајцарској, Шведској, Бугарској...
То потврђују и подаци Агенције за привредне регистре, према којима већина српске привреде добро стоји, односно компаније су је завршиле са добитком од 864,2 милијарде динара. И док су потрошачи са грчом у желуцу пратили све веће цене на рафовима трговина, трговци су слагали зараду. Највећи профит прошле године имали су управо они и годину су завршили са добитком од готово 215 милијарди динара.
Има и оних који не дозвољавају да се пореде цене у, рецимо, Аспровалти са Београдом, јер је то, кажу, неупоредиво. Међутим, ако седнете и у неком од кафића на Аристотеловом тргу у Солуну немојте се изненадити што ће вам рачун бити нижи него у Београду. За три пића и сладолед овде ћете платити 15 евра или око 1.750 динара. У најбољем случају у срцу српске престонице ће вас коштати исто, али углавном је скупље.
- Чим мало скренете у неку од уличица, али сте и даље у центру, пиће можете попити и за два до три евра. Тога у Београду, нажалост, нема - прича Маја која се недавно вратила са летовања.
С обзиром да се Ефектива бави заштитом потрошача, неки од њихових пратилаца позвали су их после ове објаве да се заложе за доношење закона о маржи за основне животне намирнице.
(kurir.rs)
