БИЋЕ ДА СМО ИПАК ВИШЕ НА МАЈКУ Њене ћелије деценијама могу да остану у мозгу детета, тврде научници

Налази, објављени 10. јуна у бази прелиминарних научних радова bioRxiv још нису прошли стручну рецензију. Истраживање је део све већег броја научних радова који показују да мајка и фетус током трудноће размењују ћелије, што је појава позната као микрохимеризам. Раније је утврђено и да мозак мајке може да садржи ћелије са ДНК њене деце.

Ејми Боди, кодиректорка Пројекта за истраживање микрохимеризма, људског здравља и еволуције на Калифорнијском универзитету у Санта Барбари, која није учествовала у студији, истакла је да су досадашњи докази углавном потицали из узорака крви и истраживања одојчади.

– Овде је важно то што је реч о можданом ткиву, а не о крви, што су у питању стварни подаци о људима, а не животињски модел, као и то што су коришћене најсавременије методе – навела је Боди.

Према њеним речима, нова студија додатно потврђује да је микрохимеризам нормалан део биологије сисара.

Мајчине ћелије пронађене код 70 одсто деце

Тим који је предводио Сами Канан, научни сарадник у Центру за истраживање рака „Фред Хачинсон“ у Сијетлу, анализирао је мождано ткиво хируршки уклоњено код деце лечене од тешке епилепсије.

Пацијенти су у време операције били стари од 28 дана до 19 година, а њихове мајке дале су узорке ДНК брисом унутрашње стране образа. Истраживачи су методом квантитативног PCR-а тражили мајчине ћелије међу милионима ћелија у мозгу деце.

Од 37 парова мајки и деце, код 26 деце, односно код 70 одсто њих, пронађене су ћелије са мајчином ДНК. Биле су распоређене у чеоном, слепоочном и теменом режњу, као и у хипокампусу. У просеку су пронађене 2,2 мајчине ћелије на 100.000 ћелија, али је један узорак из хипокампуса садржао чак 459 таквих ћелија на 100.000. Код 11 деце мајчина ДНК није откривена, мада истраживачи упозоравају да је стварна учесталост вероватно већа јер је ретке ћелије тешко пронаћи.

Показало се и да су мајчине ћелије чешће присутне код прворођене деце. Међу децом код које су пронађене, 14 је било прворођено, а 12 рођено касније.

Постале су неурони и имуне ћелије мозга

Секвенцирањем РНК појединачних једара истраживачи су утврдили да се мајчине ћелије нису само задржале у мозгу већ су се преобразиле у различите врсте функционалних можданих ћелија. Међу њима су били неурони, олигодендроцити, који стварају заштитни омотач око неурона, астроцити, који подржавају функције мозга, микроглија, односно имуне ћелије мозга, као и ендотелне ћелије које облажу крвне судове.

Истраживачи претпостављају да су те ћелије првобитно биле леукоцити или матичне ћелије и да су до фетуса стигле преко постељице, током трудноће или дојења.

– Могућност да се утврди у које су се типове ћелија мајчине микрохимеричне ћелије претвориле изузетно је важна, јер смо до сада врло мало знали о њиховој стварној улози – рекла је Боди.

Да би проверили да ли се исти налази односе и на људе без епилепсије, научници су анализирали податке обдукције мозга 29 особа без познатих неуроразвојних поремећаја, старих од 22 недеље трудноће до 40 година.

Испитано је и мождано ткиво тројице мушкараца у позним осамдесетим и раним деведесетим годинама који нису имали позната обољења мозга.

Стране ћелије пронађене су код 25 од 32 особе, односно код око 78 одсто испитаника, укључујући и мозак мушкарца у деведесетим годинама.

Научници претпостављају да су ћелије потицале од мајке, али то нису могли да потврде јер нису располагали ДНК узорцима њихових мајки. Теоретски, могле су потицати и од близанца, старијег брата или сестре, претходне трудноће или, ређе, од баке по мајци.

У млађим мозговима стране ћелије најчешће су се развијале у одређену врсту неурона, док су у старијим мозговима чешће постајале микроглија.

Научници тек треба да открију њихову улогу.

И. Радоичић