Ако ћемо већ да живимо на Месецу, требало би да имамо и довољно кисеоника како бисмо могли да правимо све што нам треба, укључујући и гориво које ће нам помоћи да се даље истражује свемир.
ЕСА се, наиме, нада да би ново постројење могло да открије практичне начине употребе Месечеве прашине познате као реголит, пише Индипендент.
„Ако будемо имали сопствено постројење за кисеоник, то ће нам омогућити да се фокусирамо на производњу. Мерићемо га масеним спектрометром. Способност за добијање кисеоника из ресурса који се налазе на Месецу очигледно би била од велике користи за будуће лунарне досељенике, и за дисање и за локалну производњу ракетног горива“, рекла је Бет Ломакс са Универзитета у Глазгову.
Пре него што се технологија изнесе на површину, биће јој потребно подешавање како би могла да се користи у оштрим условима који владају на Месецу.
Кисеоник је најзаступљенији елемент у Месечевој прашини, а експерименти су показали да чини чак 45 одсто њене тежине.
