Повећан ризик оболевања је код старијих од 65 година, као и оних који пате од упала пробавног тракта.
Најчешће је пролив благ и престаје убрзо након престанка узимања антибиотика, али некада може довести до упале црева (колитиса) или сасвим озбиљног псеудомембранозног облика. Обе врсте знају да изазову и болове у подручју абдомена, грозницу и крвави пролив. Благи пролив због лечења антибиотицима не изискује никакав медицински третман, док драстичнији често захтева престанак узимања тих антибиотика или замену неким другим.
Симптоми које има већина људи су ретка столица и убрзан рад црева. Најчешће почиње недељу дана од почетка терапије, а понекад може проћи и до неколико недеља од њеног завршетка. Поједине особе осећају и озбиљније симптоме. Када је присутно нагло размножавање штетних бактерија у подручју црева, вероватно ће се јавити и абдоминални грчеви и болови, слуз у столици, мучнина и губитак апетита.
Разлог пролива узрокованог антибиотицима је што они нарушавају равнотежу добрих и лоших бактерија у пробавном тракту. Повећан ризик имају они који су имали исте проблеме у прошлости, особе у позним годинама, они који су оперисали пробавни тракт, недавно хоспитализовани и оболели од упала пробавног тракта.
Последице могу бити дехидрација, перфорација дебелог црева, па чак и смрт.
Лечење зависи од тежине симптома пролива. Саветује се унос што више течности, и то воде, а избегавање напитака с високим постотком шећера или кофеина. Храна треба да буде лагана и лако сварљива, попут ананаса, банана и пиринча, а требало избегавати немирнице богате влакнима, као што су пасуљ, орашасти плодови и поврће. Оброци не ваља да буду превише обилни, већ мањи и чешћи. Узимање пробиотика помаже да се врати равнотежа добрих и лоших бактерија.
Најбољи начин превенције је да се антибиотици узимају само када је потребно, а и тада уз њих треба узимати и пробиотике.
Љ. Петровић
