У одређеним околностима сваки човек може да добије епилептични напад. И поред тога у неким деловима Србије епилепсија је још болест која се крије, болест због које људи остају без посла, болест због које се руше брачне заједнице.
Нема до краја прецизних података, али сматра се да у Србији скоро свака 100. особа пати од неког облика епилепсије.
Реч је о неизлечивој болести, осим у случајевима, на пример резистентне епилепсије, када је могућа операција. Уз адекватну терапију особе са епилепсијом могу да имају добар квалитет живота да имају породицу и децу.
Стручњаци наглашавају да нису све епилепсије наследне болести.
- Мозак човека чине групе неурона који су међусобно повезани у мреже, од којих свака има своју одређену функцију. У стању будне активности неурони се надражују асинхроно и у одговору на стимулусе. Међутим, у тренуцима када дође до „мождане олује“ у којој се јавља хиперсинхронија неурона (групе неурона унутар мрежа се активирају истовремено) долази до појаве коју називамо епилептичним нападом. Ако се епилептични напади спонтано понављају онда говоримо о епилепсији као болести. Постоје форме болести које су наследне према Менделовским правилима (са родитеља на децу), али за већину епилепсија то не можемо рећи. То значи да је ризик за потомство, уколико један родитељ болује од епилепсије, за нијансу (безначајно већи) него за децу било кога у општој популацији – каже за портал еКлиника специјалиста неурологије др Алекса Пејовић, Одељење за епилепсије и поремећаје спавања, Клиника за неурологију, Универзитетског клиничког центра Србије.
(К1инфо)
