Допамин је неуротрансмитер који контролише реакцију мозга на награду и ужитак, те је одговоран за мотивацију и усредсеређеност, преноси 24sata.hr. Серотонин, с друге стране, регулише рад ћелија одговорних за расположење, памћење, социјално понашање, радну способност и концентрацију. Заједно их зовемо „хормонима среће“, јер утичу на наше позитивне емоције, задовољство и осећај среће. Недостатак тих неуротрансмитера може да изазове тескобу, депресију, осећај страха и усамљености, али и појачану осетљивост на бол.
Уз нормалне нивое допамина можемо бити узбуђени, привлачни, страствени, весели, енергични, па чак и еуфорични. Допамин се често назива и „хормоном љубави“ јер се сматра како због њега постајемо зависни од особе коју волимо. Позитивно својство му је и да смањује ниво инсулина, а има и антиканцерогено својство. Без допамина у организму не бисмо имали довољно мотивације за испуњавање краткотрајних и дуготрајних циљева. а мотивација коју су наши преци имали за тражење хране и нових начина преживљавања настаје управо због тог хормона.
У току оргазма лучи се допамин, али и адреналин, а код жена и окситоцин, хормон хипофизе, те је тај коктел одговоран за осећај ужитка који даје оргазам.
Између количине серотонина и расположења је „двосмерна улица“ - повећава ли се ниво серотонина, ствара се добро расположење, а ако се појави добро расположење, почиње се производити серотонин.
Студије америчког Института за здравље показују позитиван учинак деловања сунца на ниво серотонина, првенствено кроз пораст концентрације мелатонина (који се ствара под утицајем светла). Помаже и аминокиселина триптофан, из које организам производи серотонин. Има га у тврдом сиру, ћуретини, јајима, млечним производима и гљивама, пасуљу, просу и хељди.
Како бисте повећали ниво допамина пишите листе, организујте се и испуњавајте задатке, попут чишћења куће. Прецртавањем таквих обавеза са списка створићете добар осећај у мозгу и подстакнути лучење допамина. Ипак, стручњаци упозоравају да и код награђивања треба имати меру - не радите то превише често.
Уз свакодневну вежбу, лучењу допамина помоћи ће и високопротеинска храна у комбинацији с аминокиселинама - пилетина, јаја, риба, соја... Омега-3 масне киселине, које се налазе у морској храни као што су скуша, лосос, туна, сардине и харинга, утицаће на лучење неуротрансмитера. Ту је и храна богата тирозином, неесенцијалном аминокиселином која се ствара из фенила (банане, бадеми, ораси и авокадо), те храна богата фенилаланином (киселина пронађена у крвној плазми и мозгу), као што су семенке, пшеничне клице, месо и млечни производи.
