Средство против комараца најбољи лек

 Клиничког центра у Београду. Да је реч о вирусу Грознице Западног Нила, лаборатријски је потврђено, саопштио је Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. Како здравствене власти кажу, код још једне особе је дијагностиковано присуство овог вируса, али разлога за бригу, посебно панику, нема.

Да је тако упућују и подаци из нашег окружења. Према информацијама којима располаже Институт за јавно здравље Србије, до почетка августа ове године у земљама Европске уније регистровано је шест случајева оболевања од Грознице Западног Нила, и то у Италији четири, Бугарској један и Румунији један. Ван граница Европске уније, у Израелу, регистрована су три случаја обољевања.



Треба да знамо да Грозница Западног Нила сезонско обољење, које је највише заступљено у периоду највеће активности преносилаца, а то су комарци. На основу искустава из околних и наше земље, први оболели се откривају углавном у другој половини јула, а највећи број оболелих особа региструје се током августа и септембра. Главни преносилац је Цулеџ пипиенс, врста комарца која је одомаћена и код нас, а главни резервоар заразе су различите врсте птица у којима се вирус одржава, док је човек случајни, односно слепи домаћин, јер се инфекција вирусом Западног Нила са њега даље не преноси.



Да не треба паничити говори следећа здравствена статистика када је реч о овом вирусу. Од 80 до 90 одсто инфицираних вирусом Западног Нила нема никакве симптоме и знаке болести. Код малог процента заражених особа, 10 до 20 одсто, симптоми подсећају на обољење слично грипу, с наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, болом у грлу, леђима, мишићима, зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом.



Код код 0,2 одсто оболелих млађих од 65 година, и код два одсто пацијената преко 65 година живота јавља се асептични менингитис или енцефалитис, и пацијенти завршавају у болници. Симптоми су главобоља, укочен врат, ступор (тупост), дезоријентисаност, кома, тремори, конвулзије, слабост мишића и парализа. Након прележане инфекције често долази до развоја дуготрајног умора, губитка памћења, тешкоће приликом ходања, мишићне слабости и депресије. Смртност је већа код старијих особа, нарочито код особа које имају више од 75 година живота.



Најбоља заштита је употреба репелената (средстава која одбијају комарце) на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном, ношење одеће која покрива ноге и руке, а пожељна је комотна, јер комарци могу да убоду кроз припијену одећу. Препоручује се и избегавање боравка на отвореном у време периода најинтензивније активности комараца а то је у сумрак и у зору. Колико је год то могуће, треба избегавати подручја с великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре.



В. Ц.