НИКОЛА, КОЛУМБИЈАЦ СРПСКОГ ПОРЕКЛА СКЕЛЕЏИЈА НА ИБРУ Студент Економског факултета у Новом Саду превози туристе намернике ка древној тврђави Маглич

Уписао је Економски факултет у Новом Саду, али и постао део организације „Маглич град“ и подно истоимене трврђаве, на реци Ибар ради као скелеџија.

- Мој отац је из Србије, али је преминуо док сам ја био дете. Нешто ме је вукло да дођем овде, некако сам морао и то се остварило. Први долазак у Србију био је кроз програм размене ученика, а онда сам преко сајта workaway.info, где се окупљају волонтерски пројекти из целог света,  пронашао прилику баш у Магличу. На тој страници имате преко 10.000 пројеката за волонтирање, али мени је овај у Србији био најзанимљивији и због тога сам дошао овде, прича за РИНУ Никола.

Живот на 10.000 километара удаљености од родног града не пада му тешко, јер како каже и Србију на неки начин доживљава као свој дом. Јако се добро уклопио у заједницу у којој се воде паролама вредности и пожртвованости. Сви за једног и један за све док живе и раде у живописним пределима у околини Краљева.

- Када сам тек дошао био сам изненађен колико је све другачије него у Колумбији. Зима и хладноћа су ми биле невероватне и тешко сам се на то навикао. Затим све је другачије, од начина живота, до изгледа људи, њихова висина.. али како је време пролазило увиђао сам и бројне сличности. Предели су заиста сјајни, као и људи који су ме сјајно прихватили. Оно чиме сам такође одушевљен је српска храна. До сад нисам ништа пробао, а да ми се не свиђа. Хвала богу, ту су сарме, ћевапчићи, мусака… на то, откидам!“ каже кроз осмех Никола.

Додаје да у Србији планира да останем док не заврши школовање које је започео на Економском факултету у Новом Саду.

- У кампу се махом говори енглеским језиком, али од како сам почео да превозим туристе и да радим као скелеџија поново сам почео да користим српски чије основе сам научио током размене ученика. Све ово је је једно дивно искуство за мене, али морам рећи да и људи које превозим заиста се изненаде што их вози један српски Клумбијац. Ваљда ти гене леже у мени, па ми српски језик није толико стран. У Србији ми се свиђа и што се мирније живи и безбедније него код нас у Колумбији, додаје Никола.

Идејни творац јединственог кампа чији део је овај вредни Колумбијац је Милош Сретеновић, млади археолог који је одлучио да подно зидина средњовековне трврђаве Маглич код Краљева реализује пројекат одрживе заједнице, у ком учествују волонтери из свих земаља света. Откупио је имање површине од око пет хектара и ту направио јединствени волентерски камп у региону – Магличград. До сада су кроз Магличград прошли волонтери из  читавог света.

- Конкурс је отворен за било кога на планети, свако може да дође код нас, али највеће интересовање показују људи из Западне Европе и Јужне Америке. Привучени су лепотом и мистеријом тврђаве Маглич и нашим акцијама које спроводимо. Они нам помажу у чишћењу тврђаве и околине, одржавању простора, раду са туристима и дочекивању посетилаца. Такође учествују у нашим великим еколошким акцијама, попут ‘еко релија’ од Краљева до Ушћа, где чистимо магистралу и стајалишта. До сада је кроз камп прошло више од 230 волонтера и за њих и за нас то је једна велика авантура, рекао је Милош.

На плацу који је Милош откупио налазе се и две старе штале, које су истим принципом уредили и привели намени смештаја како чланова његове самодрживе заједнице, тако и за посетиоце и заљубљенике у овакав начин живота.

За све посетиоце обезбежени су основни услови попут струје, воде, интернета, тоалети. Оно што ово место разликује од осталих јесте што се храна служи у котлићима, а на менију су плодови које искључиво сами проналазе у окружењу као што су вргањи, лисичарке, коприве и по нека пастрмка.