СВЕ О ЛЕГАЛИЗАЦИЈИ У ВОЈВОДИНИ Само у Новом Саду 28.000 објеката, а ево како је у другим градовима ОВО ЈЕ НЕОПХОДНА ПРОЦЕДУРА
Решавање нелегалне градње биће свакако велики посао јер треба решити 4,8 милиона проблема.
Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић рекла је да је закон о легализацији спреман и требало би у петак да буде изнет на седници Владе, а потом ће бити прослеђен скупштини на хитну процедуру. То се чини да не би дошло до експлозије нелегалне градње, навела је министарка.
28.000 нелагалних објеката у Новом Саду
Председник Србије Александар Вучић, да подсетимо, представио је нови сет мера државе и најавио закон који ће поједноставити легализацију нелегалних објеката и који, како је нагласио, нуди једноставну процедуру пријаве и минималне трошкове - до 100 евра за већину објеката. Такође, најавио да се ставља тачка и на нелегалну градњу јер ће убудуће такви објекти постати власништво државе.
Министарка грађевинарства рекла је за РТС да је држава већ неко време разматрала овај проблем, суочена са питањем 4,8 милиона објеката на којима није уписано право својине.
- У тих 4,8 милиона нису сви бесправни објекти. Према последњем попису из 2016. године, око милион објеката било је стамбених и око милион помоћних и економских објеката. Све остало су били неки други објекти. Када смо решили да уђемо у ову реформу, један од основа нам је био како да заштитимо наше грађане који су, практично, градили или купили станове да би решили своје стамбено питање. То је посебна категорија у овом закону - каже министарка.
Ставља се тачка и на нелегалну градњу јер ће убудуће тако изграђени објекти постати власништво државе
Према последњим доступним подацима, а они су из 2017. Године, у Војводини је пописано око 150.000 нелегалних стамбених објеката, око пет хиљада пословних и 135.000 помоћних објеката саграђених без дозволе.
Такође, број нелегално изграђених објеката у Новом Саду износио је 28.000.
100–500 евра легализација у Новом Саду
Имају ћи у води да досадашњи Закон о легализација није дао жељене резултате, вероватно да број објекта које треба озаконити није много мањи.
Кад је цена у питању, Софронијевић наводи да су дефинисали власнике станова, власнике породичних кућа, а у Београду је распон од 100 до 1.000 евра. Како је рекла, у унутрашњости Србије уведен је јединствен принцип - минимална, фиксна цена за ове врсте непокретности је 100 евра, али у градовима преко 100 хиљада становника, какви су Нови Сад, Ниш, Краљево, та цена иде од 100 до 500 евра. Додаје да у градовима који су величине 50 до 100 хиљада становника, цена иде од 100 до 300 евра, а за јединице локалне самоуправе које су испод 50.000 становника цена је од 100 до 150 евра.
Разне злоупотребе
Софронијевић каже да је било разних злоупотреба, када инвеститор који оснују предузеће, заврше посао и нестане, па су у тим ситуацијама грађани који су куповали те станове били ускраћени за своје права, они су дали новац и купили непокретност. Додала је да држава овим законом њих штити и цене се односе управо на њих и на власнике породичних стамбених објеката.
- Да подсетим, то су породичне куће са највише два стана. Сви остали плаћају у висини доприноса и сматрамо да је ова мера и праведна и правична. И овом приликом ћу нагласити, не награђујемо оне дрске и бахате инвеститоре који су преварили купце станова, али су преварили и државу и оштетили градске и општинске буџете. Њих не награђујемо. Они ће морати да плате као у редовном поступку и плус не аболирамо их од кривичне одговорности ако су поступци кривични за почињење пре ступања на снагу овог закона - рекла је Софронијевићева.
Пријављивање за легализацију објеката, како каже, биће обавезно, а у закону је направљена комплетна структура када, ко и у ком року треба да предузме неке радње. Пријава је дигитална и садржи само те основне податке о објекту који већ када кликнете на њега у дигиталном формату отвори се тај објекат и ви га идентификујете, дате основне податке о објекту и о себи као фактичком власнику и то је то. Наравно да постоје ситуације када ће држава тражити још неке додатне ствари, али то су они мало компликовани и гранични случајеви, каже Софронијевићева.
- Основно начело овог закона јесте да се накнада за евидентирање плаћа у висини доприноса за уређење грађевинског земљишта. Морате платити исту ону накнаду коју бисте платили да сте зидали у редовној процедури, да сте тражили грађевинску дозволу, али овог пута у једнократном износу и без икаквог права на попуст. Цене које су наведене, а које се крећу у распону од 100 до 1.000 евра за град Београд, практично се односе само на власнике станова и породичних стамбених кућа, само ако је инвеститор непознат или држави није доступан - каже Софронијевићева.