КОЛИКИ СУ ТРОШКОВИ ЛЕГАЛИЗАЦИЈЕ Ово је ценовник, обратите пажњу, сваки квадрат више мења износ озакоњења објекта

Грађани који желе да уведу ред у имовинско-правне односе и постану власници објеката са уредним папирима морају да рачунају на одређене трошкове – и то не само на таксу за озакоњење, већ и на пратеће трошкове који су обавезни у поступку.

Према важећем Закону о озакоњењу објеката, дефинисане су таксе и разликују се у зависности од величине стамбеног простора. За куће до 100 квадратних метара износ таксе је 5.000 динара. Објекти између 100 и 200 квадрата коштају 15.000 динара, док они који имају између 200 и 300 квадрата захтевају уплату од 20.000 динара.

Према речима адвоката Бранислава Вјештице највећи износ плаћају власници кућа које прелазе 300 квадрата – чак 50.000 динара. Када је реч о становима у зградама, трошак се креће око 200 евра по стану, што је стандардна пракса у овом поступку.

“Међутим, важно је нагласити да сама такса није једини издатак. Процес озакоњења подразумева и додатне обавезе, попут израде геодетског снимка објекта, који може коштати између 100 и 300 евра, зависно од сложености посла. Ту је и израда елабората геодетских радова, чија цена износи око 200 евра. Нотарски трошкови крећу се од 50 до 100 евра, а за упис објекта у катастар потребно је издвојити још између 10.000 и 20.000 динара”, наводи Вјештица.

Од плаћања таксе ослобођене су поједине категорије грађана – особе са инвалидитетом, корисници социјалне помоћи и самохрани родитељи, под условом да су власници објеката до 100 квадратних метара. Ова мера има за циљ да заштити социјално најугроженије и омогући им да и они реше свој статус без додатног финансијског оптерећења.

“У пракси, најчешће се поставља питање колико све то укупно кошта. Примера ради, власник куће од 120 квадрата платиће таксу од 15.000 динара, али ће морати да рачуна и на најмање неколико стотина евра додатних трошкова за геодетске услуге и нотара, као и на катастарске таксе. Тако износ може достићи и више од 1.000 евра”, каже наш саговорник.

Законом је прописано да је озакоњење обавезно за све објекте који су изграђени без дозволе, осим за оне који су изузети из процеса. Власници који не покрену поступак ризикују да њихов објекат буде срушен. Управо због тога многи се питају како да легализују свој објекат, колико ће то трајати и шта је све потребно од документације.

Према речима адвоката први корак у процесу озакоњења јесте достављање потребне документације.

“Најважнији услов за успешну легализацију јесте да се објекат налази на земљишту које је у власништву инвеститора. Ако је кућа или стан подигнут на туђем земљишту, поступак је унапред осуђен на неуспех. Такође, легализација није могућа ни ако је објекат изграђен у заштићеним зонама, попут националних паркова, резервата природе или других подручја под посебном заштитом”, упозорава Вјештица.

Осим тога, он истиче да неће бити одобрено озакоњење објеката који се налазе на нестабилним и опасним теренима, попут клизишта, или на местима где постоји ризик од угрожавања безбедности људи и имовине.

Још једна препрека јесте изградња на јавном земљишту, будући да је оно у власништву државе или локалне самоуправе и не може се легализовати у приватне сврхе. Проблем настаје и када је градња извршена на земљишту које уопште није предвиђено за грађевинску намену или је спроведена у супротности са урбанистичким планом.

“Ако власник испуњава све прописане услове, надлежни органи му остављају рок од 30 дана да достави доказ о власништву уколико то већ раније није учињено. Уколико се доказ не достави, захтев се одбацује. Када се приложи сва потребна документација, поступак се наставља, а следећа обавеза јесте плаћање таксе за легализацију”, закључује адвокат Бранислав Вјештица.