ФУДБАЛЕРИ СРБИЈЕ ПОБЕДИЛИ АНДОРУ и сачували наду у борби за пласман на Мундијал

У неким нормалнијим временима, Србија би била апсолутни фаворит за победу, али у уторак увече време је било свакакво, само не нормално. Срећом, уз присуство видљиве велике нервозе, наши играчи успели су да сломе отпор домаћина, не без муке и после преокрета, а тиме и макар продуже сан одласку на СП. 

После пораза на домаћем терену од Енглеске и Албаније, без отишлог Драгана Стојковића, са Зораном Мирковићем на клупи, као човеком који је Пиксија само привремено заменио, до избора новог селектора, јавила се код наших љубитеља чак и стрепња, изазвана оним што би могло да се догоди на стадиону у Енкампу. Заправо, више се она односила на ментално стање наших репрезентативаца и њихову (не)спремност да зауставе бришући пад у којем су се нашли, него ли на квалитет ривала, који, будимо реални, припада неком трећем рангу фудбала на Старом континенту.

Без неколиицине у ранијем периоду веома битних репрезентативаца, ушли су “орлови” у утакмицу, али и, како су барем сами тврдили, с решеношћу да победе и сачувају, додуше минималну, али и даље тињајућу наду да се дочепају баража за Светско првенство. Оно што није било добро је чињеница да наша репрезентација, и поред много већег поседа, није стварала прилике пред голом домаћина. 

А онда је у 17. минуту погрешио млади Станковић, лопта је дошла до Лопеза који је био далеко од нашег гола, али и видео да је голман Ђорђе Петровић напустио гол-линију и лобовао га готово с половине терена одличним и одмереним ударцем, за потпуно неочекивано вођство Андоре од 1:0. Срећом по чету тренера Мирковића, само два минута касније уследило је изједначење: после корнера који је извео Станковић, скочио је у петерцу своје селекције Гарсија и неспретним ударцем главом затресао сопствену мрежу – 1:1. 

Тек у 37. минуту коначно је виђена лепа акција Србије, у којој је с десне стране центрирао Стефан Митровић, а његов презимењак и капитен Александар главом је тукао тик поред стативе. Нешто касније, Валес је успео, после шута или убачене лопте Гудеља - свеједно, да, испред Павловића, који је био у пуном налету, избије лопту у корнер. До одласка на одмор, лопта је углавном била на половини домаћина, али шанси за други гол нашег тима више није било, иако је у првих 45 минута имао посед лопте од чак 74 одсто.

И у наставку је Србија доминирала тереном, поново без учинка у нападу, а велики проблем, по нама, крио се у чињеници да је нападе наше екипе (пре) често дизајнирао Страхиња Павловић, човек чија су задуђења у екипи потпуно другачија. Они који су требали то да чине, пре свих ту мислимо на Лазара Самарџића, нису се видели на терену. Чак је у 53. Минуте Андора имала велику прилику, после лоше комуникације у нашој одбрани, али је, срећом, Петровић тада био на месту И онемогућио Сервоса да још једном шокира нашу екипу.

Када то није успело домаћину, учинио је то Душан Влаховић, који је, из прилично тешке ситуације у 54. минуту, а након центаршута Костића, главом постигао други гол за наш тим и, на неки начин, скинуо велико бреме притиска и нервозе с играча српске селекције. У 62. Минуте видели смо напокон И Самарџића у акцији, лепо је прошао неколико ривала, али је голман Алварез успео некако да заустави лопту и спречи “већ виђен “ трећи погодак наше селекције. Међутим, није одустајала ни Андора, па је минут касније Гудељ рашчистио прилично лошу ситуацију пред нашим голом, избацивши лопту у корнер испред Росаса. 

Могао је Влаховић поново да савлада Икера Алвареза у 71. минуту, али је лопта, после његовог ударца, закачила раме чувара мреже Андоре и отишла у корнер. Ређали су се ударци с угла за “орлове”, а после једног у 74. минуту, Гарсија је одгурнуо Александра Митровића, па је арбитар, после интервенције из ВАР собе, досудио пенал за нашу репрезентацију. Капитен је преузео одговорност, извео је, не баш најбоље, најстрожу казну и, уз помоћ стативе, донео предност од 3:1 српском тиму. Био је то 63. погодак “Митрогола” за државни тим, који је, било је то извесно, донео Србији сва три бода. У првом минуту надокнаде, Влаховић је главом погодио стативу, али сусрет је био већ решен, па је остала само жал због евентуалног поправљања гол-разлике наше селекције.

Андора – Србија 1:3  (1:1)

ЕНКАМП: Стадион ФАФ, гледалаца: 500. Судија: Анастасиос Папапетру (Грчка). Стрелци: Лопез у 17. за Андору, а Гарсија (аутогол) у 19, Влаховић у 54. и А. Митровић у 77. минуту (из пенала) за Србију. Жути картони: Бора, Сервос, Е. Валес, Гарсија, селектор К. Алварез (Андора), Ераковић (Србија).

АНДОРА: Алварез 6, Бора 6 (Рубио -), Љовера 6,5, Гарсија 5, Оливеира 6, Сан Николас 5,5, Родриго 5,5 (Да Куња -), Е. Валес 6 (М. Валес 6), Бабот 5,5, Сервос 6, Лопез 6,5 (Росас 6).

СРБИЈА: Петровић 6, Ераковић 6, Вељковић 6 (Милосављевић 6), Павловић 7 (Цветковић -), С. Митровић 6,5, Гудељ 6,5 (Максимовић 6,5), Станковић 6,5 (Угрешић -), Костић 6,5, Самарџић 6 (Симић -), Влаховић 6,5, А. Митровић 6,5.

А. Предојевић

К група

Андора - Србија 1:3

Летонија - Енглеска 0:5