Приметили сте чудне промене на ногама? АКО УОЧИТЕ ОВАЈ СИМПТОМ, ХИТНО КОД ЛЕКАРА Могао би да буде упозорење да ћете доживети СРЧАНИ УДАР

Неки од ових знакова могу указивати на смањени проток крви у ногама, што је повезано са повећаним ризиком од срчаних проблема.

Веза између ногу и срца
 

Промене у циркулацији ногу често се јављају услед сужених артерија — процес који се назива периферална артеријска болест (ПАД). Када артерије које воде до ногу постану сужене због наслага масноће и калцијума, проток крви опада. То није само проблем ногу — таква стања често иду “руку под руку” са обољењима срца.

Стручњаци упозоравају: бол при ходу који престаје кад се одморите (цлаудикација) може бити знак да мишићи не добијају довољно кисеоника током активности. Такође, изгледа коже може променити — кожа може постати сјајна, без длака, храпава или хладнија на додир.

Који симптоми ногу не треба игнорисати?
 

Болови, грчеви или печење у листовима, бутинама или боковима при ходу, који нестају кад се зауставите
Слаб или невидљив пулс у стопалима или испод колена
Ране које не зарастају лако на стопалима или ногама
Кожа која изгледа сјајно, без длака, хладна или промене боје (плавичаста нијанса)
Зашто је ово важно за срце?
Иако бол у нози сам по себи није директан симптом срчаног удара, ПАД делује као упозорење да у телу постоје артеријске промене које могу погодити и срце. Особе са ПАД-ом имају знатно већи ризик од срчаних удара и можданих удара.

Др Џон МекНил упозорава да особе које имају грчеве у ногама током ходања при чему морају стати — 20 % њих може касније доживети срчани или мождани удар.

Шта можете учинити ако препознате симптоме?
 

Обратите се лекару — лекар ће моћи да процени пулс, преписати ултразвук крвних судова, тест АБИ (анкле-брацхиал индеx) и додатне претраге.
 

Промените стил живота — престанак пушења, редовна физичка активност (ходање), контрола шећера, холестерола и крвног притиска раде чуда за крвне судове.
 

Узимање лекова — лекови за разређивање крви, снижавање холестерола и проширење крвних судова могу помоћи у смањењу ризика.
 

Терапије и захвати — у озбиљнијим случајевима користе се ангиопластика, стент или хируршки премост коронарних артерија, пише Крстарица.