(ФОТО) АРИАНА ИЗАШЛА НА ТЕРЕН СА ДЕЦОМ И ПОСЛАЛА СНАЖНУ ПОРУКУ На терену развукли слику и име Синише Михајловића, апеловали пред пуним стадионом
Током играчке каријере Синиша Михајловић је био део Лација, док је Болоњу водио са клупе.
Сусрет ова два тима на стадиону "Олимпико" у Риму завршен је резултатом 1:1, а Аријана Михајловић, супруга Синише који је преминуо 16. децембра 2022. године била је гост утакмице у престоници Италије.
На крају утакмице Аријана је, са ћерком Викторијом и синовима, изашла на атлетску стазу са транспарентом Удружења донора коштане сржи на којем је написано име "Синиша Михајловић".
Аријана је држала транспарент са уплаканим очима, а присутни навијачи су се сетили легендарног Михе.
Удружење донора коштане сржи је, уз сарадњу са Лациом, на овај начин желело да истакне важност донирања и скрене пажњу на оне који се боре са тешком болешћу.
Аријана се често присећа супруга и, између осталих начина, емотивним интервјуима и објавама на друштвеним мрежама ува успомену на њега.
У једној исповести је говорила о последњим тренуцима живота Синише Михајловића.
- Доктори су ми рекли да су урадили све што је у њиховој моћи и да спаса више нема. А ја сам се са децом договорила да њему то не кажемо. Последњих месец дана смо живели знајући да може да умре сваког дана - присећала се Аријана.
- Рекао ми је "Извини што не могу да видим како нам деца одрастају и старе". Желела сам да му кажем многе ствари, али морала сам да будем камен и нисам могла да дозволим себи да се срушим. Два дана пре него што је умро рекао ми је да ме воли. Те четири године су биле разарајуће, имала сам шокове од онога што сам виђала по болницама, видела сам и ужас у Синишиним очима. Још увек покушавам да се опоравим од тих тренутака и чак и сада, ноћу, враћају ми се слике онога што сам видела.
Уследио је болни 16. децембар...
- Када сам схватила да му се дисање променило и да је остало мало, позвала сам децу. Сви смо ћутали око њега. Држала сам га за руку, видела сам га како се мучи са отежаним дисањем. Рекла сам му "Ја ћу се старати о деци". Чим је чуо те речи, последњи пут је узео ваздух... Тек тада је преминуо. До тада нико од нас није плакао. Покуљале су и сузе. Никада нисам дозволила себи да ме Синиша види како плачем. Била сам његова стена. Сада се и моја деца много труде да све то превазиђу, нису се затворила у себе. Постају јача, желе да покажу свом оцу да и они то могу - закључила је Аријана.