На ово обратите пажњу
ДЕЛУЈЕ БЕЗАЗЛЕНО, АЛИ НИЈЕ УВЕК Пас једе снег и то делује слатко, али може бити велики проблем
Слика пса који радосно грицка снег често делује симпатично, али иза тог понашања могу да се крију различити разлози – од обичне жеђи и игре, до могућих здравствених тегоба. Како преноси Хепер, стручњаци упозоравају да једење снега није увек безазлено, посебно ако је учестало или се дешава у урбаним срединама.
Најједноставније објашњење је жеђ: снег јесте вода у чврстом стању, па пас који нема стално доступан извор свеже воде може покушати да се освежи управо њиме. И поред тога, снежна текстура сама по себи привлачи многе псе. Хладан, хрскав и потпуно другачији од уобичајене околине, снег пружа нови мирис, додир и звук, што покреће инстинктивну жељу за испитивањем и игром. У траговима ове навике може се препознати и одјек далеких времена, када су преци данашњих паса користили снег као извор воде у условима када су језера и реке били залеђени.
Ипак, као и код многих псећих порива, постоји граница између нешкодљиве радозналости и понашања које може указивати на здравствени проблем. Пас који опсесивно тражи снег чак и када има чисту воду, посебно ако истовремено показује појачану жеђ, учестало мокрење, губитак апетита или промене у понашању, може имати поремећај равнотеже воде и електролита. Такви симптоми понекад упућују на проблеме са бубрезима, штитастом жлездом или друге ендокрине сметње, па је савет ветеринара у тим ситуацијама неопходан.
Важно је и где пас једе снег. Свеже нападале пахуље из дворишта обично не представљају ризик, али снег са улица и тротоара прича је потпуно другачија. У урбаним срединама снег лако упија со, антифриз, средства за топљење леда и читав низ хемикалија које могу бити опасне по живот.
Уношење оваквих материја доводи до тровања, проблема са варењем, оштећења бубрега или озбиљних упала у дигестивном тракту. Осим хемикалија, испод снега се могу крити каменчићи, стакло, металне струготине или гранчице које пас може загризнути и прогутати, што може изазвати повреде у устима, лом зуба или опструкцију црева.
Постоји још један ризик који власници често превиде: нагло захладњење желуца. Велике количине снега могу толико охладити црева и желудачну слузокожу да се јаве повраћање, дијареја, бол у стомаку и општа слабост – стање које се у пракси неретко описује као “зимски гастритис”.
Kако спречити проблеме? Најважније је обезбедити псу стално доступну, свежу воду пре изласка напоље. Пас који није жедан у мањој је мери склон да тражи снег као извор течности. Током шетње треба избегавати снег са површина покривених сољу и хемикалијама и држати пса на повоцу, нарочито у градским срединама где је контаминација највероватнија. Пажња власника може се преусмерити и кроз игру, посластице или тренинг, што псу скреће фокус са снега. Након повратка у кућу препоручује се прање и сушење шапа, како би се уклонили сви трагови соли и хемикалија које би пас могао да полиже.
У суштини, повремена пахуља из чистог дворишта неће шкодити већини паса. Али чим се снег повеже са прљавштином, хемикалијама, урбаним површинама или претераном количином, ризици постају реални. Зимски пејзаж нуди много радости, али и простор за опрез. Зато је најважније посматрати пса, разумети његове навике и, када је потребно, заштитити га од невидљивих опасности снежних дана.