ЗНАТЕ ЛИ ГДЕ СЕ НАЛАЗИ НАЈМАЊА ЦРКВА У СРБИЈИ? Предања кажу да су је, у време турског зулумћарства, спасли преневши је читаву на раменима
У тихом засеоку Пета, угњеждена међу борове шуме, поносно стоји дрвена црква посвећена Пресветој Богородици.
Са свега 12 квадрата површине, ово није само најмања богомоља у земљи, већ и чувар невероватних предања која вековима пркосе забораву.
Док данашњи храмови теже висинама и пространству, црква у Пети своју снагу црпи из скромности. Толико је мала да кроз њена ниска врата нико не може проћи уздигнуте главе – сваки верник мора да се сагне, чиме га, како мештани кажу, сама светиња већ на прагу учи смирењу и поштовању.
Окружена старом тарабом и густом шумом, она делује као да је изузета из времена. Ипак, њена прошлост је све само не мирна.
Званични подаци сугеришу да је саграђена око 1740. године на планини Муртеници. Народно предање нуди две верзије њеног „доласка” на садашњу локацију. Према једној причи, Срби су је, у инат турским зулумћарима, под окриљем ноћи читаву пренели на раменима. Друга, поетичнија легенда каже да је цркву пренела вила, а да након тог чудесног чина ниједан турски војник више није смео да јој приђе, што ју је сачувало од разарања.
Чак и само име засеока и цркве обавијено је велом тајне. Најпознатија народна анегдота описује турског војника који је покушао да провали у светињу ногом – тачније, петом. Према причи, врата нису попустила, он се саплео и погинуо, а народ је почео да говори: „Убила га је црква, јер је хтео петом да уђе.”
Друга верзија пак говори о неименованом Србину који се у њој скривао од потера, наоружан само ћускијом са закривљеним делом који се назива пета, решен да по сваку цену одбрани улаз у светињу.
Данас, црква у Пети остаје једна од најзагонетнијих тачака на мапи Србије, место где се сусрећу борова смола, мирис тамјана и одјеци старих времена.
