СЕЛО ТАРАБИЋА ИЗМЕЂУ ТАРЕ И ЗЛАТИБОРА ВАЖИ ЗА НАЈНЕОБИЧНИЈУ ТАЧКУ СРБИЈЕ Краљица Драга је без поговора слушала све што кажу, а према предању храна из овог краја важи за лек

Кремна, скривена у зеленилу западне Србије, деценијама важе за једну од најнеобичнијих тачака на мапи земље, место где се природа, историја и мистика преплићу на начин који се не заборавља лако.

Ако се затекнете у близини Таре или кренете чувеном Шарганском осмицом ка Мокрој Гори, Кремна не би требало да заобиђете. Иако сте за њих сигурно чули, многи не знају да се ово село налази управо у том планинском појасу који важи за један од најздравијих у Србији.

Због идеалне надморске висине, судара ваздушних струја, пространих ливада и густих четинарских шума, Кремна су још почетком 20. века названа "слатком малом ваздушном бањом". Мештани кажу да се овде не долази случајно, већ онако како вас пут сам доведе.

Визионарску репутацију Кремна стекла су још у доба династија Немањић. Према предањима, припадници ове владарске лозе овде су имали летњиковце и проводили лета, а касније су и турски аге и бегови радо долазили у средиште Креманске котлине. Верује се да су управо мештани указали властели на благотворан утицај климе на здравље.

Прича каже да су Кремна била туристичко место и пре Златибора, а све до 20. века важила су за главно одредиште западне Србије. Дуговечност и виталност становника и данас се наводе као доказ да ваздух овде има посебну снагу.

Једна од најинтригантнијих легенди говори да је Креманска котлина настала у раној фази формирања Земље, након удара непознатог небеског тела. Научна истраживања су показала да стене овог подручја заиста имају необичан састав и садрже елементе налик полудрагом камењу. Креманци верују да управо то земљишту даје биогено зрачење које благотворно делује на организам, због чега многи долазе и остају дуже него што су планирали.

Кремна су широм света позната и као село "српских Нострадамуса". Управо овде су живели Милош и Митар Тарабић, стриц и синовац, неписмени сељаци чија су пророчанства оставила дубок траг у народном памћењу. Њихове визије је бележио кум, прота Захарије, а касније их је објавио Радован Казимировић у књизи "Креманско пророчанство", која је допринела стварању мита.

У засеоку Тарабићи, поред пута ка Тари, данас се налази Дом пророка, место које радо посећују туристи. У њему се могу видети дрвена статуа Милоша Тарабића, стари документи, новински исечци, амајлије и сувенири, док испред куће стоји скулптура Митра Тарабића и проте Захарија.

Посебну пажњу некада је привлачила и такозвана космичка кугла, камена лопта за коју се веровало да је пала с неба. Иако је, према причама, нестала у пожару, део камена је узидан у трем, где туристи и данас застају да замисле жељу, уверени да камен има посебну моћ.

Промотер креманског пророчког туризма Драган Пјевић тврди да се Креманско пророчанство у свету сматра једним од најзначајнијих.

"Људи који се баве пророчанствима признају да у свету постоји десет правих пророчанстава, а међу њима је и Креманско. По важности заузима треће место, одмах иза Нострадамусовог и Целестинског", каже Пјевић.

Он истиче да је пророчанство често оспоравано у домаћој јавности, називано гатањем и лагаријама, а да су чак штампане и измишљене књиге како би му се умањио значај.

Посебно место у креманској причи заузима и краљица Драга Обреновић, која је, према предању, озбиљно схватала поруке из Креманског пророчанства. Како тврди Драган Пјевић, у време када су настајала пророчанства у 19. веку, многе поруке биле су неповољне по династију Обреновић. Након убиства кнеза Михаила 1868. године, када је пророк Митар Тарабић наводно на житном тргу у Ужицу повикао "убише књаза", краљица Драга је почела да пажљиво прати све депеше које су стизале из Кремна.

Све поруке из овог села брижљиво су сакупљане и чуване у посебној фасцикли на којој је писало "Креманци". После Мајског преврата, завереници су ту документацију однели са собом, а фасцикла је касније доспела у руке краља Петра Првог Карађорђевића. Тада је добила нови назив, "Драгино пророчанство".

Наводно су управо те поруке и савети из Кремна утицали на одлуке краља Петра Првог, који је потом успоставио блиску сарадњу са мештанима Кремна. Помогао је њихов економски развој, изградњу пута и пруге кроз село, а прота Захарије био му је један од саветника. Тако су Кремна, бар према народном предању, постала место које су владари слушали онда када су желели да завире у будућност.

Ипак, Кремна данас не привлаче људе само због пророчанстава. Све је више оних који овде долазе да одморе, удахну пуним плућима и осете спорији ритам живота. Многи мештани су се окренули сеоском туризму, уредили домаћинства и са искреном пажњом дочекују госте.

Креманска кухиња важи за лек. На трпезама се нуде врућа гибаница, проје, пршута, јела из земљаног посуђа, печено прасе и јагње, домаћи сокови од малине, ракија и колачи који подједнако пријају и старима и младима. Све то, кажу посетиоци, има другачији укус јер је зачињено природом и миром.