САМОДОПРИНОСОМ ЗА БАВЉЕЊЕ (ФИЗИЧКОМ) КУЛТУРОМ ДО СПЕНС-а Симбол и спона Новог Сада
Стонотениско првенство Европе Нови Сад, које је одржано пре безмало 45 година – почевши 14. априла 1981. године – у Спортско пословном центру „Војводина”, заслужно је за стварање једног од симбола нашег града – Спенса.
Наиме, на месту некадашње мини-индустријске зоне, која је била смештена тик између фудбалског стадиона и Основног суда, 20. маја 1979. године почео је да се гради СПЦ „Војводина”, а након две године убрзане изградње објекта овај симбол Новог Сада постао је домаћин најпре великог спортског такмичења а потом и дом свих спортова и простор у ком су грађани ишли на посао, али и проводили доколицу.
Премда је Нови Сад требало да буде домаћин светског првенства у стоном тенису 1983. године, одустајања Народне Републике Кине да буде организатор 1981, условило је промену у динамици изградње, због чега је Центар морао да буде оспособљен за такмичење две године пре предвиђеног рока.
У време када се градило највеће стамбено насеље у Новом Саду – Лиман, настала је и идеја о изградњи мултуфункционалног објекта који би повезивао сам центар града са новим насељем и кампусом Универзитета. Иницијатива је потекла од Општинске конференције Савеза социјалистичке омладине и Општинског савеза за физичку културу, а добила је пуну подршку међу запосленима и грађанима Новог Сада, те не чуди што је Спенс изграђен претежно од самодоприноса (70,8 одсто), док је остатак финансирала Самоуправна интересна заједница (СИЗ – 7,73 одсто), Лутрија Војводине (18,67 одсто) и држава (2,8 процената).
На расписаном конкурсу за идејно решење објекта прихваћен је пројекат Института за урбанизам Архитектонског факултета у Сарајеву, а пројектанти су били Живорад Јанковић и Бранко Булић. Извођач радова био је новосадски „Неимар”.
Иначе, изградња објекта предвиђена је пре свега још Генералним планом града 1950. године, а који је рађен у Републичком урбанистичком заводу у Београду, док се спомињао и у Генералним плановима града из 1963, 1974, 1985, 1994. и 2000. године.
Како објекат има моделарну структуру, што омогућава да се делови сукцесивно додају, потпуни завршетак изградње Спенса био је 1990. године, када је и затворени базен најзад пуштен у рад.
„Јавно предузеће се оснива ради остварења интереса и потребе града да има спортске дворане, дворане за приредбе и манифестације, да има базене и клизалишта, да тиме нуди и обезбеђује својим грађанима и посетиоцима одговарајући стандард и садржај здравог живота у најширем смислу, а које се финансирају симбиозом лепог и корисног са тржиштем – тако што закуп пословног простора, ради терцијалних делатности у супермодерном амбијенту, обезбеђује основни капитал за одржавање објекта и обртна средства за остале делатности”, наводило се у Предлогу одлуке о оснивању ЈП Спортски и пословни центар „Војводина”.
Фотографија која се налази уз овај текст направљена је око 1980. године, док се Спенс још увек градио, а у кадру се могу разазнати део стадиона, суд и почетак Радничке улице са својим препознатљивим дрворедима копривића.
Данас је Спенс простор у ком се организују разна спортска, културна, уметничка, гастрономска и друга дешавања, међутим овај простор за свог постојања није имао само поменуту функцију. Међутим, током деведесетих година, приликом операције „Олуја”, простор Спенса био је претворен у прихватни центар за избегле Србе из Хрватске.
Л. Радловачки
Фото: Старе фотографије Новог Сада и архива „Дневника”
Пројекат „Како је растао Нови Сад – град који је обликовало време“ реализује Дневник Војводина Пресс, а суфинансира Град Нови Сад – Градска управа за културу. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
