МНОГО ВИШЕ ОД ФАБРИКЕ Као познато место окупљања, у ВАЈФЕРТОВОЈ ПИВАРИ бројне званице долазиле су на БАЛОВЕ и КОНЦЕРТЕ Заборављени СИМБОЛ ПАНЧЕВА на листи НАЈУГРОЖЕНИЈИХ локалитета у Европи
Панчево је некада важило за омиљено одмаралиште Београђана, а живот града је бујао око Вајфертове пиваре која се налази недалеко од ушћа Тамиша у Дунав.
То није била само пука фабрика. У оквиру импозантног здања се налазило и парно купатило отворено за све грађане, а пивара је било познато место окупљања где су многе званице посећивале концерте и балове. Тамо је свој 50. рођендан славио и Јован Јовановић Змај, а често је имао обичај да наврати и Светозар Милетић, као и многи други уважени гости. Осим тога, постојао је и концепт социјалног становања јер су радници живели недалеко од пиваре са својим породицама.
Тако је било 19. веку.
Данас, Вајфертова пивара, иначе стара више од 300 година, пропада и можете загледати само њену оронулу спољашњост.
Комплекс који се простире на 14.000 квадрата, могао би ипак да добије нову шансу, а о томе нам је нешто више говорила Тамара Шаркић из Фондације Неозоик.
Подсетимо, водећа европска мрежа организација цивилног друштва у области културног наслеђа, Europa Nostra, објавила је листу 7 најугроженијих локалитета на тлу Европе, међу којима се нашла и Вајфертова пивара у Панчеву, управо захваљујући номинацији Неозоика.
Нико више не очекује да то може да буде фабрика, данас је и технологија прављења пива другачија, али здање треба сачувати како би био културни центар или нешто слично. Са друге стране, романтику треба заборавити, то не може да буде ни обичан музеј, већ одржив простор за изнајмљивање, са кафићем или неким другим садржајима", започела је причу Тамара за наш портал.
Када је реч о самој пријави за програм "7 најугроженијих", наша саговорница каже да процес није био много компликован.
Морате да попуните формулар у коме ћете одговорити шта је наслеђе које номинујете, зашто је европски важно, зашто је угрожено, шта су ваши даљи планови... Иако питања делују лагано, изазовно је да на њих одговорите у одређеном броју карактера, у краћој форми, међутим, и у томе смо имали искуства. Такође, није било толико тешко објаснити зашто је Вајфертова пивара део европског наслеђа, у питању је споменик културе настао на тлу Европе, и то један од старијих у ЕУ који одражава време индустријализације. Осим тога, и сам Вајферт је био немачко-аустријског порекла који се школовао у Немачкој. Наша пријава је побудила велико интересовање, посебно што су из Еуропа Ностре увидели да је за пивару везана и локална заједница. На крају, треба рећи да је зграда пиваре у изузетно лошем стању и да је веома угрожена у односу на друге номиноване локалитете, рекла је.
Како је навела, Вајфертову пивару су за "7 најугроженијих" пријавили и прошле године као "потпуни странци".
Прошле године се у ужем избору нашао Генералштаб, али је наш тим добио ветар у леђа са различитих страна, као и препоруку локалног огранка Еуропа Ностре. Одлучили смо да се поново пријавимо јер смо знали да смо на добром путу. Номинација јесте код нас велика вест, други локалитети се налазе у великим земљама са више ресурса, а можда и нису толико инфраструктурно угрожени, навела је.
Како је додала, јасно је да би за било какву обнову била потребна европска видљивост и пријављивање на неки много већи пројекат.
Шта је следеће у плану?
Ми немамо утицај на градске власти и на главне извршиоце, Завод за заштиту споменика културе у Панчеву излази доста у сусрет као и многе друге институције, али пивара пропада. Јасно нам је да су потребне европске инвестиције. Ускоро би требало да добијемо сараднике из Еуропа Ностре, који ће са нама поделити велико искуство које су имали у таквим пројектима. Њихова делегација ће посетити Панчево у наредна два-три месеца, када би требало да се окупе сви кључни актери, од представника Града, институција, и организација и појединаца који се баве очувањем наслеђа у Панчеву, као и изучавањем лика и дела Ђорђа Вајферта. Тада ће се урадити пресек стања, како би се са стручњацима урадио даљи план, шта је прво што треба да се ради, али и шта је немогућа мисија и шта је само машта. Панчево ће посетити и представници Европске инвестиционе банке, рекла је.
Захваљујући програму Europa Nostre, може се добити грант од 10.000 евра. Шаркић каже да он не може ништа инфраструктурно да реши, али може помоћи у другим активностима.
Фондација "Неозоик" види потенцијал у оживљавању пиваре јер би користи имала цела заједница.
Уз реку је некада пролазила железница, а на овој траси имамо и Црвени магацин, такође заштићено културно добро као и Свилару. Цео комплекс чини старо језгро Панчева, тако да има смисла да то све буде једна амбијентална целина која може да се повеже са туризмом. У 19. веку сте могли да пловите на релацији Земун-Београд-Панчево, зашто то не би било могуће и у будућности. Кроз град пролази и европска бициклистичка рута, тако да је потребно замислити један шири контекст. Када би се пивара обновила, новац од разноврсних садржаја би се сливао у буџет града, а онда последично имате боље путеве, паркинг или паркове, можете да побољшате живот грађана. Споменици културе нису само музејски примерци, већ могу да пуне буџет града од туризма и другх дешавања, уверена је наша саговорница.
Наслеђе Вајфертове пиваре
Закупци пиваре су се смењивали све док није постала приватно власништво Себастијана Крацајзена 1781. године. Мењали су се и власници све до 1847. године када Игњац Хаузер продаје пивару Игњацу Вајферту.
Наредних сто година, колико је пивара била у власништву Вајфертових, важиле су за златан век ове фабрике: предузеће се непрестано развијало, модернизовало, квалитет пива је био све бољи и бољи...
Након Игњацове смрти бригу о предузећу преузимају наследници, међи којима и Ђорђе Вајферт, велики добротвор, љубитељ археологије и нумизматике, и некадашњи гувернер Народне банке Краљевине Србије и Краљевине Срба Хрвата и Словенаца. Важио је и за успешног индустријалца и пионира модерног рударства у Србији.
Пред крај Другог светског рата, панчевачка пивара је једно кратко време, до фебруара 1945. године носила назив "Војна", да би након конфискације постала Народна. У објекте се у једном тренутку уселило Трговачко предузеће "Металургија". Да би било ослобођено што више простора за складиштење металне галантерије, у то време су старе пиварске машине и котлови сечени у старо гвожђе и продавани на кило, па је неодговорно газдовање овим простором озбиљно руинирало већ недовољно чуване и одржаване објекте. Након изласка "Металургије" из овог аранжмана, комплекс, практично потпуно незаштићен, постаје лака и примамљива мета сакупљача секундарних сировина и дрвене грађе.
Колико је Вајферт био важан за српску историју показује и чињеница да управо његов лик краси новчаницу од 1.000 динара на којој се налази и приказ пиваре. Међутим, колико је та историја сачувана је право питање.
Дичимо се новчаницом или пивом, а данас уопште немамо ни сачувану пивару нити Вајфертово пиво. Многи људи не знају ни ко се налази на тој новчаници, па ни Панчевци. У Панчеву постоји једна локална занатска пивара, али више нема пива као препознатљивог градског бренда, закључила је Шаркић за портал ЕУправо зато.
