Разговор с поводом
ШАМПИОНСКИ ДНЕВНИК ПУТОКАЗ У НОВОМ ПОГЛАВЉУ: Николина Молдован, наша трофејна кајакашица, пронашла се у улози тренера
Николина Молдован обележила је једну успешну еру српског кајака и заједно са сестром Оливером била синоним за упорност, истрајност и професионализам који доводи једног спортисту до светског врха.
Након што је ставила тачку на каријеру дугу 20 година и остварила се у улози мајке, светска вицешампионка и власница још две бронзе са планетарних шампионата, као и три европске, почела је ново поглавље – од новембра је у улози тренера у Кајак кану клубу Земун.
– И након завршетка каријере сам помно пратила кајак, јер је то спорт који је облежио мој живот и који волим без обзира што више нисам такмичар – каже за „Дневник” Николина Молдован током припрема у Бечеју. – Подржавам га и ако бих могла нешто да учиним за кајак да буде што успешнији – ту сам, а тако је и дошло и до ове сарадње са Земуном. Председник клуба Срђан Дробњак, који је мој друг из спорта, предложио ми је да будем тренер у Земуну. „Убацио ми је црва” који је почео да ме изједа, размислила сам неколико дана како да се организујем да бих успела да издвојим време да могу да се посветим такмичарима. Организација, воља, наравно и велика љубав према овом спорту која је била пресудна, довеле су до тога да сам од новембра с њима у клубу.
Кајак је прелеп спорт, осим тела јача и дух, кајакаши су комплетни спортисти у сваком смислу
Николина је тренер за кадете и јуниоре, а има и неколико сениора. Каже да има осећај као да није ни излазила из овог спорта, с тим што тренерски посао ипак носи мање стреса него када си такмичар.
– Имам ту срећу јер сам као спортиста 20 година писала спортски дневник и имам огромну залиху тренинга и свега што сам радила у каријери записано. То ми је сада благо и дневници ми много значе. Одатле, на почетку, црпим смернице да све буде како треба – открила је Молдован.
Услови данас бољи
Позната је прича сестара Молдован да су до светског врха стигле из не тако добрих услова у Борчи где су тренирале у запуштеном каналу. Данас је ситуација мало другачија.
– Генерално, сваки клуб се померио доста напред, имају савременије теретане, боље просторије и ергометре, па и чамце. Услови су бољи, а и деца су другачија. Данас су то деца технологије, све им је доступно и сада се подразумева да је све на вишем нивоу. Ми у Земуну имамо добре услове, а због таласа и баржи на Дунаву пролеће смо почели веслањем на Ади Циганлији и тамо је одлично – рекла је Николина.
Нема много младих спортиста прилику да их тренира неко ко је толико година био врхунски такмичар, а чланови Земуна су се обрадовали када су сазнали да ће двострука учесница Олимпијских игара (Лондон 2012. и Рио 2016) радити с њима.
– Сви су били шокирани, јер знају ко сам и моје резултате. Једноставно, то нису очекивали. Било је то за њих позитивно изненађење. Драго им је што је у њиховом клубу врхунски такмичар и самим тим имају више поверења и сад је на њима да испоштују план и програм. Виде и они помак јер су физички спремнији и јачи. Зиму смо добро одрадили у Земуну у клубу, а од средине фебруара смо на води на Ади Циганлији. Пред нама је сада прва, изазовна сезона. Одрадили смо зиму као огромну базу и све из теретане и ергометра преносимо сада на воду – истакла је Николина.
Мало женских тренера
Николина Молдован након завршене каријере 2020. године није имала тренерски посао у плану.
– Нисам размишљала о томе, јер је то за жене изазовно због деце. Мало је женских тренера код нас, или су везани само за клуб, не и одласке на припреме – рекла је Николина која је управо са оба сина била на првим припремама у тренерској каријери, у Бечеју.
Иако је тек закорачила у тренерски посао, занимало нас је какве су јој жеље – да ли резултати или да привуче што више деце у овај спорт?
– Ја бих и једно и друго. Кајак да би био успешан мора да има што више такмичара и из те огромне базе понеки шампион изађе. Тако је било и у моје време, у клубу нас је било по 40, а сестра и ја смо остале у врхунском спорту. Кајак је прелеп спорт, осим тела јача и дух, кајакаши су комплетни спортисти у сваком смислу. Потребно је да клубови имају што више чланова и из тих клубова ће изаћи неки врхунски такмичар на светском нивоу – поручила је Николина Молдован.
Можемо до успеха на ОИ у Лос Анђелесу 2028.
Николина Молдован прати и након завршетка каријере дешавања у свом спорту.
– Генерално, кајак се много унапредио, више је улагања, једино што нама мањка стручњака. Кајак тражи тренера који је ту 24 часа, а у 99 одсто случајева то су родитељи који имају породице и то је тешко уклопити, а и потребна је велика мотивација. Што се тиче такмичара, пре нас је била генерација са мушким и женским четверцима који су узимали светске медаље. Онда смо дошли ми као подмладак, од Олимпијских игара у Лондону 2012. имали смо јако успешну генерацију до Игара у Токију 2021. Ми смо отишли у пензију, а сада имамо одличан подмладак, поготово мушке екипе. У сваком спорту дође тај прелазни период и смена генерације, а то је код нас било после Токија. Сада је тај подмладак стасао, такмичари су са доста искуства и међународних трка и верујем да ће бити успеха на следећим Олимпијским играма у Лос Анђелесу и надаље. Кајак је такав спорт да су за врхунски резултат потребне године искуства и рада – описала је Николина Молдован.
