РИЗИК ВЕЋИ ЧАК ПЕТ ПУТА Ова хемикалија изазива Паркинсонову болест, а већина људи је удише у сопственој кући
Хемикалија која се повезује са Паркинсоновом болешћу може да повећа ризик и до пет пута, а изложеност често годинама пролази непримећено.
Трихлоретилен (ТЦЕ), растварач присутан у средствима за чишћење и хемијском чишћењу одеће, према новим истраживањима може бити повезан са чак пет пута већим ризиком од развоја овог обољења.
Где се ова хемикалија заправо налази
ТЦЕ се користи више од једног века, а некада је имао широку примену – од одмашћивања метала до прераде текстила, па чак и у процесу уклањања кофеина из кафе. Иако је његова употреба данас смањена, ова супстанца остаје присутна у животној средини, нарочито у подземним водама, земљишту и ваздуху, што значи да изложеност може да траје деценијама. Оно што додатно забрињава јесте чињеница да се људи овој хемикалији могу изложити и без јасног контакта. ТЦЕ лако испарава и из загађеног земљишта може да доспе у затворене просторе, па га људи удишу у кућама, школама или на радним местима.
Како може да утиче на мозак
Научници сматрају да би управо овакво, дуготрајно и неприметно излагање могло да има улогу у порасту Паркинсонове болести, која данас важи за најбрже растући неуролошки поремећај у свету. Лабораторијска истраживања показују да ТЦЕ може да продре у мозак и оштети митохондрије – структуре које производе енергију у ћелијама, што посебно погађа неуроне одговорне за производњу допамина, чији губитак је кључна карактеристика Паркинсонове болести.
Епидемиолошки подаци додатно подржавају ове налазе. Особе које су биле изложене овој хемикалији на послу или у свакодневном окружењу имају значајно већи ризик од развоја болести, али стручњаци упозоравају да изложеност није ограничена само на радна места. Напротив, многи људи долазе у контакт са ТЦЕ кроз ваздух, воду и затворене просторије, а да тога нису свесни.
Ризик после много година
Један од највећих изазова у повезивању ове хемикалије са болешћу јесте временски размак између излагања и појаве симптома. Паркинсонова болест често се развија тек деценијама касније, због чега је тешко утврдити тачан узрок.
Истраживачи упозоравају да би проблем могао бити много шири него што се тренутно процењује и да је потребно интензивније праћење присуства ове хемикалије у животној средини, као и брже уклањање загађених локација. Иако су у неким земљама покренуте иницијативе за забрану ТЦЕ, његова употреба још није у потпуности укинута, што значи да потенцијални ризик и даље постоји.
