КО У СРБИЈИ ДРЖИ БИТКОИН И СЛИЧНЕ ВАЛУТЕ Трећина грађана имала контакт с крипто светом
Већ смо на пола пута до новог халвинга, биткоина који се очекује 2028. године, али за већину грађана и даље остаје нејасно шта тај појам уопште значи и да ли се све то тиче и Србије.
Биткоин мрежа недавно је достигла техничку прекретницу – уписан је блок 945.000, што означава средину четворогодишњег циклуса између два преполовљења награда за рударе. Управо тај механизам, познат под називом халвинг, уграђен је у сâм код биткоина и представља кључни разлог зашто се ова криптовалута често назива дигиталним златом.
Халвинг значи да се награда коју рудари добијају за потврду трансакција периодично преполовљује. Тренутно износи 3,125 биткоина по блоку, а 2028. године биће смањена на 1,5625. На тај начин се контролише укупна количина биткоина, која никада не може прећи 21 милион јединица.
Мања понуда у теорији доводи до раста цене, али пракса показује да је тржиште данас знатно сложеније него раније. Док су ранији циклуси доносили драматичне скокове, последњи показују умеренији раст, делом због већег учешћа институционалних инвеститора и већег степена стабилизације тржишта.
Иако се код нас често мисли да је крипто свет нешто што се дешава негде другде, подаци показују да ни Србија није изузетак. Подаци из истраживања TGM Research показују да криптовалуте у Србији више нису маргинална појава. Више од трећине грађана већ је имало контакт с криптовалутама, док чак око 80 одсто испитаника има бар основно знање о дигиталним валутама. То указује на висок ниво свести и интересовања, али и на јасан јаз између знатижеље и стварне употребе.
Берза Binance доминира тржиштем у Србији, јер је 74,4 одсто испитаника навело да је користило ову платформу. Њен велики тржишни удео указује на изузетну популарност, што се може објаснити широким избором криптовалута, различитим опцијама трговања и статусом једне од највећих светских берзи. Остале платформе, попут Coinbase-а, имају знатно мањи удео, али ипак приметан. Coinbase је познат по једноставном интерфејсу, што га чини привлачним за почетнике, али је његова заступљеност у Србији далеко испод доминације Binance-а.
Власници делимично видљиви
Једно од кључних питања је може ли се ући у траг власницима криптовалута. Одговор је сложен. Саме трансакције на блокчејну су јавне и могу се пратити, али идентитет власника није директно видљив. Међутим, чим корисник криптовалуту повезује са банком, мењачницом или неком услугом која захтева идентификацију, његов идентитет постаје познат. Другим речима, не постоји потпуни зид ћутања, како се често мисли – анонимност је делимична и условна.
Када је реч о самим криптовалутама, биткоин је најзаступљенији – 11,51 одсто испитаника навело је да је трговало или користило ову валуту. С друге стране, етеријум има знатно мању заступљеност – само 1,67 одсто испитаника навело је да га користи или њиме тргује. Разлог за то може бити мања упознатост са његовим специфичним наменама, као што су паметни уговори и децентрализоване апликације, као и склоност корисника ка једноставнијем и већ доказаном моделу који нуди биткоин.
Правни оквир у Србији постоји од 2021. године, када је усвојен Закон о дигиталној имовини. Овај закон регулише пословање криптовалутама и уводи обавезу идентификације корисника код овлашћених платформи и мењачница. Надзор спроводе Народна банка Србије и Комисија за хартије од вредности, у зависности од врсте дигиталне имовине. Када је реч о порезима, добит од продаје криптовалута у Србији опорезује се као капитална добит, по стопи од 15 одсто. Обвезници су дужни да пријаве приход и плате порез, што додатно смањује простор за потпуну анонимност.
Чак 80 одсто грађана има бар основно знање о дигиталним валутама
Цене криптовалута, укључујући биткоин, крећу се у циклусима, који су и даље под утицајем халвинга, али све више зависе и од глобалних економских и политичких кретања, каматних стопа, регулативе и понашања великих инвеститора. Управо зато су осцилације и даље велике, али мање драматичне него у раним фазама развоја тржишта.
Тржиште криптовалута недавно је забележило раст након најаве привременог примирја између САД и Ирана. „Bitcoin се вратио изнад 70.000 долара, а Ethereum је поново изнад 2.000 долара. Тржиште акција се такође опоравило, а цена нафте је пала“, рекао је Игор Мирковић са портала ECD.
Иако се криптовалуте и даље доживљавају као нешто несигурно или недовољно разумљиво, чињеница је да су постале део глобалног финансијског система и да све више грађана Србије у том систему већ учествује.