НА ОВИМ РАДИОНИЦАМА НАСТАЈУ БУДУЋИ СРПСКИ ПИСЦИ! У "Помаку" се откривају млади таленти, а крајем месеца држе своје КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ

Свако од полазника представиће првог дана викенда своје приче које су тематски и жанровски разноврсне. Радионице које похађају су засноване на задацима који младим ауторима помажу да кроз писање развијају машту, структуру приче и начин размишљања.

За наш сајт Марко Тошовић, др филолошких наука, професор књижевности и оснивач Креативно-едукативног центра "Помак", говорио је о важности креативности код деце и радионицама на којима је предавач. 

-Полазници током писања приче треба да воде рачуна и фокусирају се на један феномен, без обзира да ли је то занимање или особина јунака која се спаја или уколико радимо мотив приче. Ако је на пример мотив чаша, она би требало да има велику улогу у разрешењу одређене ситуације у прићи. Као што је, на пример, у „Господару прстенова“ прстен јако битан, јер он одређује однос ликова према њему- подвлачи оснивач "Помака".

Радионице се одржавају од октобра до јуна на Новом насељу, а полазници су деца од 11 година, као и млади до 30 година. Групе су подељене по узрасту и искуству, а посебан акценат стављен је на индивидуални приступ и постепен развој сваког полазника. Сви заинтересовани могу се пријавити на мејл адресу [email protected].

-Највеће постигнуће је што имамо децу која долазе већ пет година. Групе су разврстане по узрасту и по дужини похађања радионица. Пратимо индивидуални темпо полазника. Сва деца која су истрајала сада пишу озбиљне приче. Њима ти задаци служе да развијају стваралачке вештине, вештине писања и мишљења- рекао је Тошовић за Дневник.

Свака радионица почиње разговором о задатку, књижевним примерима и начинима креирања имагинарног света, након чега следи писање. По завршетку, полазници читају своје текстове пред групом, што им помаже да стекну сигурност и науче како да прихвате коментаре и сугестије.

-На радионицама имамо врло често три предавача, поред мене ту су и колеге Иван Коларић и Симеона Јакишић, који раде са мном. Полазницима увек истичемо да морају да раздвоје себе од текста који раде, када говоримо о тексту не говоримо о њима. Не треба то да схватају лично и немамо моменат сујете на радионицама. Ослобађамо их притиска ауторства, већ да то схвате као игру и забаву, да са ведрином приступе писању. Најбитније је да то што пишу да се њима допада- рекао је др филолошких наука.

Како истиче Тошовић, вештине које полазници стичу не односе се само на писање, већ и на разумевање света и људи око себе.

-Писање, приповедање, читање неодвојиво је од човека, не постоји ван људи. Читање може да игради неку врсту унутрашње мапе, да се снађеш у свету у којем је све лакше да се изгубиш. Стил је важан, емоције су важне јер су неодвојив део књижевности. Она је боља уколико буди емоције у нама.

Највеће изненађење за предаваче, како каже, јесте сталан напредак полазника, како деце тако и одраслих који похађају радионице.

-Увек помислим да је то то за дечији узраст, а онда прођу два или три месеца, када се појави много боља прича на свим нивоима- од стила до идеја како ће разрешити лик или ситуацији. Посебно ме радује, јер сам дуго мислио да одрасле не могу да научим, они су крући и тешко их је натерати да изађу из своје зоне комфора. Међутим, код оних који су истрајали види се невероватан искорак у писању. Они су задовољнији својим радовима, више уживају док пишу, радије их показују другима- објашњава предавач.

Током пет година рада настале су десетине запажених прича, а наредни корак могао би да буде и објављивање књиге која би на једном месту окупила најуспешније радове полазника, али и послужила као својеврсни приручник креативног писања.

-То би у исто време био теоријски приручник и садржао би приче. Једна наша полазница, која је ту пету годину, која завршава средњу школу, издала је збирку прича у Карловачкој гимназији. Збирка има 14 прича, а 12 или 13 је настало баш на радионицама. Имамо још једну девојчицу која објављује збирку својих песама. Деца су по природи креативна, а постоје ствари које им убијају машту и креативност- закључио је наш саговорник.