На питање колики је проценат излечених и оних који су скинути са респиратора, он је рекао да је број тих пацијената мали и да не може да каже прецизан податак с обзиром на релативно кратко трајање епидемије, пошто просечно време које проводе на вентилацији иде и до осам недеља.
"То значи да је већина још у фази лечења. Али, имамо оне који су искључени са респиратора и углавном се ради о млађим људима који нису имали дуге болести", реако је Стевановић.
Додаје да је код оних са хроничним болестима успех терапије и лечења доста неизвестан ако већ стигну до вештачке вентилације плућа.
Што се тиче онколошких пацијената, др Горан Стевановић је поновио да они спадају у најосетљивију групу. Један од начина да се они заштите јесте да се тестирају запослени у здравственим установама где се налазе онколошки болесници.
"У овом тренутку нам је велика брига да не буду инфицирани вирусом", каже он.
Особе које се по критеријума сматрају излеченим јесу особе са два негативна теста и без симптома, и таквих је у Србији преко 400. Међутим у Србији постоје и особе које након лечења више немају симптоме, али су и даље позитивне на коронавирус. То су пацијенти који су лечени или излечени и смештени су у привременим болницама попут Сајма, осим ако се не ради о старијим особама, хроничним болесницима, који морају да остану у болници.
"Они су клинички излечени, али су и даље позитивни, и таквих особа је нешто преко 800", каже он.
У овом тренутку је немогуће говорити о броју опорављених који су били на респираторима, али оно што је познато јесте да се опорављају млађе особе без придружених болести.
На питање да ли Србија учествује у истраживању Светске здравствене организације везану за протокол о упознавању са вирусом, начелник Инфективне клинике Горан Стевановић је казао да није само СЗО, која је иначе кровна институција међународног здравства, понудила такав упитник.
Указао је да је Србија добила сличне упитнике и од Европског центра за контролу и превенцију болести, којем се редовно, у оквиру међународне обавезе, шаљу информације као и СЗО, још пре него што су упућени упитници.
Пбо је само нова форма упутника, нагласио је он додајући да је слање информација наша међународна обавеза и уобичајена процедура.
На питање како се организује рад ковид амбуланти, тамо где не постоји могућност да се пацијентима ураде рендген и лабораторијске анализе, директор Инфективне клинике КЦ Србије Горан Стевановић је рекао да је ту најважнији добар разговор са лекаром и клинички преглед и да то може да се уради у свакој ковид амбуланти.
"Тамо где не може да се организује лабораторија и рендген, те оне се ослањају се на опште болнице или тријажне центре где се тај део поступка допунске тријаже завршава. Тако да оно што је најбтиније јесте да се грађани са тегобама пријаве ковид амбуланатама".
Ако може ту све да се уради то ће бити учињено, додао је он, а ако не може урадиће се прва етапа, а то је збрињавање и онда ће бити упућени тамо где ће се довршити цео поступак дијагностике.
Горан Стевановић рекао је данас да нема ниједног оболелог који се налази у затворима и казнено поправним домовима.
Стевановић је, на питање колико има позитивно тестираних лица у затворима и казнено-поправним установама, рекао да су затворске установе у сарадњи са здравственим системом на време извршиле припреме.
„Увеле су строге контроле уласка и изласка запослених. Колико ми је познато нема ниједног оболелог који се налази у тим установама“, рекао је он.
