ЈЕЗИКОМАНИЈА Упа­ла му се­ки­ра у мед

Пче­ла­ри ни­су од­у­век зна­ли за ко­шни­це и пи­то­ме пче­ле. Не­ка­да су они мо­ра­ли да лу­та­ју по шу­ма­ма, тра­га­ју за ро­је­ви­ма ди­вљих пче­ла и њи­хо­вим ста­ни­шти­ма где је би­ло пу­но ме­да. Ди­вље пче­ле су углав­ном мед скри­ва­ле у скри­ве­ним шу­пљи­на­ма др­ве­ћа, па су пче­ла­ри има­ли до­ста му­ке пен­тра­ју­ћи се по др­ве­ћу и уда­ра­ју­ћи се­ки­ром не би ли про­на­шли шу­пљи­ну под ко­ром. Ка­да би се­ки­ра ла­ко про­би­ла ко­ру, она би упа­ла од­мах у мед, и за пче­ла­ра је то зна­чи­ло сре­ћу, сре­ћу.

Још је­дан из­раз има ле­пу и по­уч­ну при­чи­цу: Ко­шта­ло га кô све­тог Пе­тра кај­га­на.

По пре­да­њу, Исус и све­ти Пе­тар су пре­но­ћи­ли код не­ког се­ља­ка, ко­ји их ни­је по­ну­дио ве­че­ром па су ле­гли глад­ни. У не­ко до­ба све­ти Пе­тар је устао, украо не­ко­ли­ко ја­ја и на­пра­вио кај­га­ну. Кад се нај­ео, ле­гао је да спа­ва крај Ису­са. Али, се­љак је при­ме­тио кра­ђу и ло­по­ва, па га је не­ко­ли­ко пу­та опа­лио ко­цем по ле­ђи­ма, за ка­зну. За­то је све­ти Пе­тар про­бу­дио Ису­са и пред­ло­жио му да за­ме­не ме­ста, бо­је­ћи се шта би му се­љак још мо­гао учи­ни­ти. Исус је при­стао. Али, та­да се се­љак се­тио да је из­де­ве­тао са­мо јед­но­га, а да су ја­ја ве­ро­ват­но по­де­ли­ли, па је опет устао и рас­па­лио по оном дру­гом, тј. опет по све­том Пе­тру.

Н. Мир­ко­вић