То је први пут да је неко од ватрогасаца из Новог Сада понео то ласкаво признање, због чега су у Ватрогасној бригади посебно поносни.
„Поносни су сви, и колектив, и породица, можда и више од мене“, каже тридесетпетогодишњи Мили Радојевић с једнаестогодишњим радним стажом у Бригади.
„Морам признати да нисам очекивао признање. Некако сам навикао да такве награде заобилазе Нови Сад. Али, морам рећи и да, без обзира на то што свој посао не обављам признања ради, оно ипак годи. Веома ми је драго што је награда стигла у Нови Сад, ја сам ту мање важан.“
Да се нађе у трци за поменуту награду Милија је кандидовало учешће у гашењу двају пожара у којима је у сарадњи с колегама спасао од смрти две жене. Оба су се у размаку од два месеца догодила у Улици Милеве Марић, у бројевима 68 и 21 и, по речима Милија Радојевића, имала су сличан ток и исти исход.
„Биле су то на први поглед уобичајене ситуације“, присећа се Мили тих пожара.
„По доласку на дојављену адресу у октобру прошле године затекли смо зграду у диму, панику и од страха унезверене људи. У ходнику стана наишли смо на човека који је тешко дисао и он нам је рекао да је унутра и жена. Онда смо чули њено запомагање, али је оно убрзо и престало. Све око нас је исијавало, пекло и пуцало, али када знам да се опкољен ватром налази човек, не размишљам о опасности него чиним све да га спасем. Ништа не препуштам случају јер је људски живот на првом месту.“
Уз помоћ термалне камере, за коју каже да је ватрогасцима од велике користи јер убрзава претрагу и кретање у таквим условима, Мили је открио где је жена тачно и, заједно с колегом Синишом Јанковићем, упутио се тамо. Затекли су је како лежи на поду у купатилу, готово без знакова живота.
„Нагутала се врелог дима и није дисала па сам јој ставио своју маску што јој је помогло да продише“, каже Мили.
„Хладили смо је, поливали водом све док није дошла Хитна помоћ. Спасли смо је у последњем тренутку. Овде су у правом смислу речи секунде биле у питању.“
Случај је хтео да се након два месеца у истој улици догоди још један пожар у којем је Мили такође учествовао у спасавању још једног људског живота.
„Сви ватрогасци су храбри људи, то је, могло би се рећи, саставни део њиховог посла“, додаје шеф смене Ватрогасно-спасилачке јединице Нови Сад Дарко Јоцић, који је као претпостављени и предложио Милија и још једног колегу за то признање.
„Сви они дају максимум на делу. Функционишемо као тим, у којем свако има одређене улоге, које су подељене према предиспозицијама и афинитетима сваког од нас.“
Најхрабрији ватрогасац у Србији Мили Радојевић почео је да се бави тим хуманим, захтевним и опасним послом, како каже, стицајем околности. Привукла га је динамика коју то занимање носи, стално суочавање с изазовима, а пре свега чињеница да помаже другима. То је одиграло кључну улогу у избору посла у његовом случају. Исти афинитет према том занимању примећује и код својих синова, па можда се у породици Радојевић појави и друга генерација ватрогасаца.
З. Милосављевић
