Како каже Ковиљчанин Лазар Пашћан, по доступним подацима, нешто мање од 150 Ковиљчана је отишло у Велики рат. Неки су прешли Дунав и прикључили се сународницима, а неки су као војници Аустроугарске монархије били на Источном фронту па су се предали Русима и касније дошли у Србију.
Лаза Пашћан каже да из детињства памти приче солунских бораца, а посебно чињеницу да нису жалили живот да би се крај из којег су потекли присајединио Србији.
– Један од Ковиљчана Стеван Мирковић, за јунаштво је одликован Карађорђевом звездом – вели Лаза Пашћан. – По неким подацима, из рата се није вратило 13, а према другим 17 Ковиљчана, али се у село вратило 47 ратника, те су од краља добили по пет хектара земље. Неки, који су преживели рат, нису се вратили у Ковиљ већ их је судбина одвела на другу страну.
Солунци који су после рата дошли у родно село међусобно су одржавали јаке пријатељске везе. Када се неко од њих упокојио, најстарији солунац је носио барјак на којем су биле прикачене нитне, а једна се скидала и бацала у раку почившег ратника. Последњи солунски Борац из Ковиља Мика Субић преминуо је пре десетак година.
Д. Кн.
