О свом послу и заслугама слабо говори и реч радије препушта ђацима, који су оседлали омиљену Викторију, енглеског полукрвњака којем у ергели друштво праве Ержика, Сара, Морена и пони Мала. Матурант Филип Филеп, који ће до краја школске године добити диплому зоо-техничара, дошао је на часове јахања на предлог другарице.
Не каже се џабе „на коњу си” кад ти нешто иде од руке. Тако се и он, први пут се попевши на четвороношца, каже, осећао надмоћно, гледајући остале с висине. Ученица трећег разреда ветерине Катарина Грмача одлучила је да из родног Новог Кнежевца дође у футошки Дом ученика управо кад је сазнала да овде постоји предмет Спортско коњарство.
– Још као мала пробала сам да јашем, ипак, себе сматрам почетником, али за месец-два бићу боља – признаје Катарина. – Кориговала сам став ногу, научила типове јахања и команде за пребацивање на други начин кретања.
На питање како се треба опходити према тим племенитим животињама, каже да, пре свега, ваља бити миран и избегавати нагле покрете. А они ће нас препознати по мирису и гласу, нарочито ако сваког дана одвојимо време за њих. Сваки коњ је прича за себе, а доза опрезности је обавезна, будући да неки могу бити веома агресивни.
– Школа јахања за ширу јавност уведена је прошле године – додаје професор Буча. – Те године је посета била добра, за разлику од ове, претпостављам зато што је то скуп спорт. Наплаћује се по минутажи, а најјефтинија понуда је пола сата за 600 динара, с тим што то подразумева и обуку за почетнике и јахање у мањежу или парку за искусне.
Текст и фото: С. Милачић
Пројекат „Приградска насеља Новог Сада” суфинансиран је од Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
