"Имамо извештај који је означен као поверљив материјал, није за јавност, информација је предмет новинарске дискреције. Тај извештај је из октобра 2003. године. Ради се о садржају посете шефа одељења за истраге Хашког трибунала, Патрик Лопез Терез и његовог састанка са директором одељења за правду Унмика", рекао је Дрецун.
Гостујући на РТС-у, он је казао да се у извештају наводи сведочење осам Албанаца, припадника тзв. ОВК, који "знају целу причу".
"Овај уводник је базиран на интервјуу са осам сведока, сви редом су Албанци са Косова и из Црне Горе који су служили у ОВК. Четири сведока су директно учествовала у транспорту најмање 90 етничких Срба и других у илегалне затворе у централној и северној Албанији. Тројица од њих су испоручивали заробљенике у кућу-клинику јужно од Бурела. Два сведока тврде да су учествовала у транспорту делова тела и органа на аеродром ''Ринас'' у близини Тиране", рекао је Дрецун.
"Према свим нашим сазнањима, сви транспорти и ''хирушке'' процедуре су извршаване са знањем и учешћем средњих и виших официра ОВК, као и лекара са Косова и из иностранства. Ту операцију су активно подржавали људи из састава албанске тајне полиције, под контролом, у то време, бившег премијера Салија Берише", пише у поверљивом извештају који је Дрецун прочитао.
Упитан постоји ли могућност да се овај извештај размотри и да се нешто догоди у случају "Жута кућа", Дрецун каже да је предмет илегалне трговине органима саставни део извештаја Дика Мартија, на основу којег је формирано Специјално тужилаштво за злочине ОВК.
"Та трговина органима мора да буде предмет интересовања специјализованог тужилаштва и они свакако раде на томе. Мора да буде, она је један од носећих елемената", рекао је Дрецун.
Подсетио је да Дик Марти идентификује илегалну трговину органима и дреничку криминалну групу Хашима Тачија као оне који су најодговорнији за злочине.
"Морамо да очекујемо и да инсистирамо да као држава све урадимо да се они што пре нађу на оптужницама. Време цури. За највише неколико месеци они ће донети одлуку да ли да подижу оптужнице или да одустану од њих. То је период у којем морамо да уложимо додатне напоре како бисмо их снабдели са што је могуће више доказа да нам се поново не деси ово. Овде имате осам сведока, нико ништа не предузима. Карла дел Понте тек годинама касније објављује ту причу у књизи, а ја је питам зашто нисте кад сте имали осам сведока. Ево доказа да сте имали. Зашто нисте створили предмет и почели процесуирање", упитао је Дрецун.
