Србија не каска у ЕУ интеграцијама и не само да је прихватила нову методологију већ је по том питању проактивна код ЕК, поручила је министарка Јоксимовић одговарајући на критике које је уводном делу пленарне седнице Националног конвента које је изнела председница те невладине организације Наташа Драгојловић.
"Ако је неко мислио да ће да притера Србију уза зид тиме што ћемо да прихватимо нову методлодију, а да ће онда све да буде по старом, е па неће, зато што Србија није пачја школа у процесу европских интеграција, него озбиљна земља", нагласила је Јоксимовић.
Истакла је да је Србија то показала и ове године и поручила да не само да нисмо даље од ЕУ него смо суштински ближе.
"Јер, смо показали хитрост, ефикасност, економску снагу, солидарност и бригу за своје грађане и доступности лечења онако како немају ни грађани ЕУ", истакла је Јоксимовић.
Каже да јој је драго што је у уводном делу од амбасадора Сема Фабриција и Томаса Шиба могла да чује ствари које помазу да се разјасни, како је рекла Јоксимовић, једна коју је увела Драгојловићка једним готово политичким експозеом, као и да је очигледно да ту не мисле сви исто.
Видели смо да су оцене Шиба и Фабриција знатно позитивније него како сте ви предочили и конциприали. То је добра ствар да сте оштрији него што су налази ЕК и амбасадори ЕУ и Немачке. То је добро и показује да постоји једна оштрина Националног конвента која је готово политичка и која знатно одудара од онога што би цивилно друштво и организације цивиног друштва требало да имају као један избалансирани однос", поручила је министарка Драгојловићки.
Јоксимовић је додала да се ту ради о једном конзистентном полилтичком, а назови цивилном приступу када су у питању политички критеријуми.
Ипак, значајно је за демократрију да се сваки глас чује, каже Јоксимовићка.
Указује да неки наводи, ипак, нису истинити и да није тачно то што је Драгојловићка рекла да је Србија за 18 година отворила 16 од 35 поглавља, већ 18 од 35 поглавља од јануара 2014. године, када су званчно преговори и почели, као и да су прва поглавља отворена у децембру 2015. године.
Када је реч о методологији која се развлачи већ месецима - да ли је Србија формално привахтила или није прихватила нову методологију ЕУ, Јоксимовић је нагласила да ту нема дилеме да је Србија то учинила.
Истакла је да је по свим међународним конвенцијама и узусима свака изјава председника државе који заступа земљу и у иностранству обавезујућа за државу.
"Као ресорни министар сам послала више писама на адресе свим мојих колега задужених за ЕУ у земаљама чаница, као и Оливеру Вархеију и јасно предочила недвосмислен и неупитан став Србје око прихватања нове метологодије која није уобличена и због чега смо у ситуацији да и даље прицамо о поглављима".
Објаснила је да више не би ни требало причати о поглављима због нове терминологије и да би волела да и цивилно друшво покаже више раузмевање око нове методологије и нове терминологије која са њом иде.
Јоксимовић наводи да поглавља постају секундарни инструмент за оно што је суштина преговарачког процеса и да су сада кључне секторске оплитике ЕУ структуриране у шест кластера, а то су: владавине права, унутрашње тржиште, компетитивност и економски оправак и социјална инклузија, зелена агенда и дигитализацију, пољопривреда и кохезиона политика и спољни односи.
Како је рекла, премреженост спрске политике и повезаност наше политике са свим тим полилтика ЕУ биће кључно мерило за напредак у приступоном процесу.
