Милетић за Танјуг, поводом навода да су хрватски представници на седници Комитета за проширење у Савету ЕУ изнели низ замерки на рачун сарадње у области ратних злочина, говора мржње, као и на слободу изражавања, каже да није први пут да Хрватска шаље такве поруке и да то сада превазилази нормалне односе и политику једне озбиљне државе.
"Јадна Европска унија ако је Хрватска та која ће бранити њену демократију и њен ниво квалитета политичког изражавања", рекао је Милетић.
Он оцењује да Хрватска верује да спречавањем и заустављањем Србије у њеном напретку нешто добија и то доживљава као своју политичку платформу и стратегију.
"Толико пута поновити исту матрицу у понашању у односу на Србију, кад је у питању њена интеграција у ЕУ, већ је нешто што изазива револт, дубоко незадовољство и отежава позицију и ЕУ, будући да је унија заинтересована да се цео регион постепено приближи ЕУ", рекао је Милетић.
Он каже да је Хрватска, док је била на путу да уђе у ЕУ нудила Србији помоћ у реформама, али да сада, када припада ЕУ, Србију види као главног непријатеља.
"Хрватска се жали Европској комисији и Европској унији на Србију, а коме Србија да се жали и да ли неко уважава речи Србије", пита се Милетић.
Дипломатски извори из Брисела потврдили су Танјугу да је "мања група" земаља имала конкретне замерке на одређене области, те да су критике биле "уобичајене и очекиване" и подсећају да је Хрватска већ раније износила замерке када је реч о поглављима 23 и 24, односно процесуирању ратних злочина, правима мањина и медијским слободама.
Познаваоци регионалних прилика указују и на чињеницу да се у последњем извештају Европске комисије против расизма и нетолеранције, тела Савета Европе, наводи да говор мржње у јавном обраћању ескалира управо у Хрватској, а да су главне мете "Срби, ЛГБТ популација и Роми".
