БЕОГРАД: Политика нове америчке администрације враћа се партнерству са ЕУ по питању јачања НАТО-а у Европи, координацији у спољној политици, као и по питању Косова, сматра некадашњи дипломата Зоран Миливојевић који каже да на то указује и саопштења издато након разговора новог америчког председника Џо Бајдена и немачке канцеларке Ангеле Меркел.
" Нагласак је у у првом реду на враћање на сарадњу и координацију када је реч о трансатлантским односима. Американци ће условно речено дозволити Европи да води главну реч у проналажењу решења косовског питања, које води ка признању, али уз њихову потпуну асистенцију", каже Миливојевић за Танјуг комнентаришући јучерашњи телефонски разговор Бајдена и Меркелове у коме је као један од приоритета спољне политике апострофиран Западни Балкан и постизање споразума између Београда и Приштине.
Јачање НАТО-а, пуна координација у спољној политици и глобалним односима и истицање Западног Балкана и Украјине. То је потпуно на линији немачких интереса и немачке политике и јасан је знак да ће Америка то подржати, казао је Миливојевић.
Додаје и да ће Европа добити главну реч у решавању свих тих питања, а да ће тежиште бити на стратешком ставу да Западни Балкан дефинитивно уђе у западну сферу интереса, да се обезбеди централни геостратешки интерес Западне Алијансе, а то је супротстављање руском и кинеском утицају и проширење НАТО-а.
Када је реч о конкретним питањима, Миливојевић каже да су то решавање косовског чвора и БиХ.
"Јасно је да ће се деловати динамичније и агресивније да се то реши због глобалних потреба и интереса јер глобални интереси диктирају брза решења, а сучељавање интереса је знатно изражено на релацији Вашингтон - Москва - Пекинг тако да ће се то одразити на динамику на овим просторима и доминираће став ЕУ оличен у немачком ставу, односно решењу које подразумева признавање Косова и прикључак региона, али и Србије, у евроатлантске интеграције", наводи Миливојевић.
Американци ће, као што је раније била пракса, каже Миливојевић, сугерисати Европи оно што сматрају да је интерес Западне Алијансе, а у позадини њихове политике ће бити неспоран интерес да се питање Косова заврши тако што би се дефинитивно признала косовска државност и што би се решило питање у БиХ у смислу федерализације, односно обједињавања БиХ да функционише једнообразно што доводи у питање интересе и српског народа и Републике Српске у наредном периоду.
Примећујући да су ти интереси супротстављени интересима Србије, Миливојевић наглашава да то ништа није ново, али да новину представљају промењене околности.
"Није случајно што косовска државност не може да се потврди 12 година и није случајно што се показује колико је то промашен и неостварив пројекат. Аргументи Србије су добили на тежини и у претходном периоду се то најочигледније манифестовало код одустајања од признања неких земаља уз нормалну аргументацију која је на линији међународног права и међународних односа који би требало да буду омеђени некаквим стандардима и нормама", додаје.
Осим тога, каже, и глобални односи су се променили, данас имамо мултиполарни свет, више центара моћи који су супротстављени, али који на неки начин стварају амбијент да једни без других не могу ништа решити.
"Јасно је да се питање КиМ не може решити без Русије и Кине, без Савета безбедности УН и управо ти глобални односи су томе дали већи значај и то питање су довели да се о томе мора разговарати и тражити решење политицким средствима", наводи дипломата.
Такође, данас ни позиција Србије није иста као што је била 1999. или 2008. године, каже Миливојевић подсећајући на НАТО бомбардовање и једнострано проглашење независности Косова, и додаје да данас Србија има значајно повећану међународну позицију и утицај у региону и од Србије зависи стабилност и безбедност у региону.
Не може се ништа решити ни на силу, ни уценама, ни на било који начин против интереса Србије јер би то сасвим сигурно дестабилизовало регион и то сви знају, истиче.
"Србија ће бити изложена притисцима, али тако нам је 20 година уназад, а можда и више. То за нас није ново, али је ново што је потврда спољнополитичке позиције и спољне политике Србије добила афирмацију и учинила да се то не може решити без Србије и на начин како то некоме одговара без уважавања интереса Србије. А што се Србије тиче нема говора о одустајању од њених аргумената и признању", наводи.
Када је реч о Вашингтонском споразуму, Миливојевић сматра да једино што може да претрпи ревизију или промену у приступу је то што у том споразуму нема статусних питања.
"У том смислу могу бити промене, односно више инсистирања на статусу и врло јасног и резолутног става да је признање у првом плану", каже.Миливојевић каже и да разговор Бајдена и Меркелове говори у прилог томе да ће Немачка за политику у геостратешком смислу која је неопходна и суштинска за западне интересе бити потпуно подржана од стране Вашингтона и да ће ту деловати у потпуном сагласју.
Међутим, додаје, треба имати у виду да Немачка има своје интересе, да хоће да се потврди, изађе из европског оквира и да се потврди и сама и са ЕУ као глобални фактор да се врати на глобалну сцену.
"Немачка ће пројектовати и своје интересе везане за овај регион, има интереса да доминира у овом региону, да не дозволи да глобалне силе прескоче њу у региону јер је ово ипак европско двориште и неће дозволити да из тога буде изузета. Настојаће да ту води главну реч", каже Миливојевић.
У сваком случају, треба имати у виду, закључује Миливојевић, да Вашингтон неће дозволити да Европа или Немачка искачу из нечега што је стратешки интерес и стратешка позиција Западне Алијансе и Трансатланске заједнице.
