Скупштински Одбор за уставна питања и законодавство је прошле недеље предложио парламенту да по хитном поступку за новог омбудсмана изабере председника Прекршајног апелационог суда Зорана Пашалића. Председница парламента Маја Гојковић је седницу сазвала на захтев 157 посланика, а Пашалићеву кандидатуру подржале су све странке владајуће коалиције.
За данашњу седницу планиране су три тачке дневног реда па ће, осим заштитника, бити изабрани и чланови Фискалног савета и Одбора Агенције за борбу против корупције.
Председница Скупштине каже да је предлог да се расправа обједини, а процењује да ће се највише полемисати о заштитнику грађана. Још предочава и да ће се мање причати о кандидату за будућег заштитника Зорану Пашалићу, а више о бившем омбудсману Саши Јанковићу.
Маја Гојковић је оценила да ће избором новог заштитника грађана та функција добити смисао и садржај због којег је та институција и основана – да се бави заштитом грађана, а не политиком. Она је казала да је дубоко незадовољна радом вршиоца дужности омбудсмана Милоша Јанковића и да је шокирана зато што није реаговао на појаву умрлице за Александра Вучића на друштвеним мрежама и линч којем је изложен председник Србије. Председница Скупштине осудила је такав чин, означавајући га као вид претње и истичући да они који су умрлицу начинили морају бити кажњени.
“С таквим стварима не сме бити компромиса“, истакла је Маја Гојковић.
Након тога вршилац дужности Заштитника грађана Милош Јанковић јуче је реаговао саопштивши да је “недавна фотографија детета у ковчегу и лажна читуља на којој фотографију председника Александра Вучића прати и скаредни текст нису ништа друго до нецивилизацијски чин којег би свако друштво требало да се стиди”. Такви догађаји, каже Јанковић, обавезују органе јавне власти да детаљно расветле сваки конкретан инцидент и санкционишу починиоце.
Заштитника грађана Скупштина бира већином гласова свих народних посланика. Он је независан и самосталан у обављању послова утврђених законом и нико нема право да утиче на његов рад и поступање. За свој рад одговоран је парламенту, а има четири заменика, које ће, на његов предлог, изабрати Скупштина.
ЛСВ неће подржати избор Зорана Пашалића за заштитиника грађана јер сматра да није довољно квалификован за ту функцију и нема потребно искуство. У саопштењу наводе да је Пашалић кандидован без консултација с цивилним друштвом, а то би, како напомињу, такву државну институцију учинило потпуно неприметном и неважном.
„Србија треба да се побрине да постане земља у којој ће да се поштују сва права грађана, а ко ће то боље урадити него добар заштитиник грађана, који је изабран у складу са законом и процедурама”, закључује ЛСВ.
Омбудсман и његови заменици пре ступања на дужност полажу заклетву која гласи: „Заклињем се да ћу своју дужност обављати одговорно, непристрасно и независно, у складу с Уставом и законом, и да ћу савесно радити на заштити и унапређењу људских права и слобода”. Заштитник грађана полаже заклетву пред Скупштином, а његови заменици пред председником парламента, а након тога почиње да им тече петогодишњи мандат.
Заштитник грађана је овлашћен да контролише поштовање права грађана, утврђује повреде учињене актима, радњама или нечињењем органа управе, ако се ради о повреди републичких закона, других прописа и општих аката. Међутим, у његовим рукама није контрола рада Народне скупштине, председника републике, Владе, Уставног суда, судова и јавних тужилаштава. С функцијом заштитника неспојиво је обављање друге јавне функције или професионалне делатности, а не не може бити ни члан политичке странке.
Заштитник грађана има право предлагања закона из своје надлежности, а може и покренути поступак пред Уставним судом за оцену уставности закона, других прописа и општих аката.
Свако физичко или правно домаће или страно лице које сматра да су му актом, радњом или нечињењем органа управе повређена права, може поднети притужбу заштитнику грађана. Пре подношења притужбе, подносилац је дужан да покуша да заштити своја права у одговарајућем правном поступку. Заштитник грађана не поступа по анонимним притужбама, осим изузетно. Може јавно да препоручи разрешење функционера који је одговоран за повреду права грађана. Ако нађе да у радњама функционера или запосленог у органу управе има елемената кривичног или другог кажњивог дела, заштитник грађана је овлашћен да поднесе захтев, или пријаву за покретање кривичног, прекршајног или другог поступка. Заштитник, његови заменици и сви упосленици у тој служби дужни су да и након престанка функције чувају као тајну податке до којих дођу у обављању посла.
Републички омбудсман подноси Скупштини редован годишњи извештај у којем се наводе подаци о активностима у претходној години, подаци о уоченим недостацима у раду органа управе, као и предлози за побољшање положаја грађана у односу на органе управе, и то најкасније до 15. марта наредне године. Објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије” и на интернет страници заштитника грађана, а доставља се и средствима јавног информисања.
С. Станковић
