Тешко је лицитирати са висином новчаних средстава... Ако хоћемо да будемо рационални, мислим да ће нам требати више од 20 година да бисмо све послове који нас чекају обавили и биће потребно да у то инвестирамо најмање 10-12 милијарди, али то је већ лицитирање, рекао је Триван, коментаришући за Танјуг прогнозе независних експерата.
Посла у тој области, додаје, има и за више од 20 милијарди, али сматра да се за почетак треба фокусирати на оно што је неопходно.
Триван упозорава да годишње, на дневном нивоу, на планети нестају десетине животињских и биљних врста, те истиче да немамо право да гледамо то скрштених руку, посебно што, како наводи, Србија спада у једно од четрдесет најбогатијих подручја на планети кад је биодиверзитет у питању.
Примећује да се свест грађана о значају заштите животне средине код нас не доживљава на другачији начин него што је то било у Западној Европи пре 25 година, због чега је, каже, важно да то заостајање претворимо у предност, тако што ћемо „прескочити“ грешке које су други правили.
Истовремено, додаје, држава ће у послу везаном за Поглавље 27 морати врло опрезно да доноси одлуке, јер, како каже, све неиспуњене обавезе које прихватите коштају у пеналима.
Како наводи, немогуће је урадити било шта без подршке невладиног сектора и медија, јер је, како каже, уверен да једино заједно невладине организације, медији и држава могу да направе значајне кораке у заштити животне средине.
Један од тих корака, како каже нови министар у Влади Србије, је и пошумљавање, које ће, према његовимм речима, бити међу стратешким тачакама његовог Министарства, с обзиром да је то, сасвим сигурно, најбољи и најјефтинији начин да се реши проблем климатских промена.
Највећи светски теоретичари и практичари тврде да је пошумљавање најефектинији, најбољи и најјефтинији начин да се ублаже климатске промене. Пошто је то тако, Србија мора да приступи примени стратегије, која уопште није компликована, каже Триван.
Он је додао да власник шума није само држава, је она поседује 50 одсто свих шума, док је преостали део у рукама неких других субјеката.
Наћи ћемо начин да сарађујемо са њима и ту, свакако, има простора и за зелена радна места, закључио је Триван.
