Велику борбу водио је Синиша Михајловић против леукемије, годинама се није дао. Нажалост, болест је била јача и Миха је преминуо 16. децембра 2023. године.
Тешка година. Али, одлазак у камп ми је много помогао и помаже ми јер ми даје шансу да се искључим, али и да у исто времен будем везан за њега, држим га близу поред себе и даље, рекао је 23-годишњи Мирослав за портал "Ilrestodelcarlino".
Миро, како младог Михајловића зову у Италији ради као помоћни тренер омладинац римског клуба Урбетевере.
Мирослав је поносан на то како га је васпитао отац Синиша.
„Оставио ми је храброст, своје вредности као што су лојалност, поштовање, искреност. Вредности које се губе у фудбалу. И поуку - све што радиш, ради 100 одсто, чак и више од тога“.
Колико је Синиша волео фудбал најбоље говори податак да тренерски посао није желео да остави док се борио за живот.
„Покушали смо, али је било немогуће убедити га, желео је настави. Фудбал је био његов живот. Ако није био на терену није био срећан. То је такође био начин да скрене мисли. Мислим да смо недељу дана пре него што је умро ходали десет километара, ја и он, по киши. Када је почела да пада ништа није урадио. Рекао је: сачекаћемо да стане и идемо опет. Био је јако мршав, свако би на његовом месту остао у кревету. Не, био је лав у кавезу. Био је тврдоглав, али на прави начин. Шетао је готово сваки дан“.
Породица је знала да их чекају лоше вести
Били смо спремни, али можеш да будеш спреман колико хоћеш кад дође тај тренутак, тешко је. Сви су нам писали и звали нас, а ми смо желели да нестанемо. Хвала навијачима, блиским људима, као што је Деки (Дејан Станковић). Он и тата су били браћа, за нас је он стриц, увек је био ту и увек ће бити. Као и Ибра (Златан Ибрахимовић), био је јако добар према нама, казао је Мирослав.
Покушаваш, чак и несвесно, мало да причаш о томе, јер кад то радиш, боли. Ако превише размишљаш о томе, постаје комплковано. Али пошто је тата јавна личност тада су сви причали о њему, био је у свим медијим, ТВ-у, новинама, и сада ће на годишњицу бити тако, каже Мирослав.
Открио је и како се његова мама Аријана носи са болом.
„Мама не допушта да видимо да је боли, јер је јака жена. Али знам да она то ради за нас, знам шта осећа. Покушавамо да урадимо све како би се осећала боље“.
Присетио се јуна 2019. када је породица сазнала да Миха има леукемију.
„Били смо на Сардинији, он је био у Болоњи, мама нам је рекла дан пре конференције за медије коју је одржао. Био је то тежак ударац. С једне стране, наклоност навијача је била невероватна, али с друге стране тешко је“.
Дневник/Курир спорт
