Рефлексија експлозије радости и одушевљења после Лазаревићевог гола за победу у финишу дербија, свој траг је препознала на северној трибини у мору застава новосадског распореда беле и црвене. Исток и запад следили су емоцију ослобођену утиском да је Војводини коначно кренуло. Први пут у сезони побеђена је једна од пет екипа, уз Војводину наравно, које аплицирају за европски пасош.
- Не и последња екипа из врха табеле – самоуверено ће стрелац победоносног гола Милан Лазаревић. – Најавио сам и непрестано понављам да ће Војводина бити трећа. Сада бих ту најаву допунио и нападом на трофеј у такмичењу за Куп. Одавно нисмо имали такав тим, који може да игра равноправно са сваком екипом у Србији. Међутим, не бисмо смели да се понесемо, има још 10 утакмица до краја првенства, у оптицају је свих 30 бодова. Ово је само знак, добар пут ка циљу коме тежимо. Пред нама је још по једна утакмица са Чукаричким и Звездом, по две са ТСЦ-ом, Партизаном и Пазаром. Свашта ту још може да се промени, идемо утакмицу по утакмицу. Најпре би требало да против Јавора потврдимо учинак у дербију. Сви очекују победу у Ивањици, али много је тежак испит пред нама, што због квалитетног супарника, више због терена који није у квалитетном стању. Не бежим, верујем у победу јер то што нам је сада потребно јесте континуитет добрих игара и позитивних резултата.
После резултатског тријумфа у Нишу изостао је очекивани излив позитивних вибрација у клубу и изван њега. Надокнађено је то у завршници дербија и после њега, када ни играчи ни чланови стручног штаба нису крили, нити су желели да сакрију, расположење добитника. Навијачи такође.
Велемајсторски потез за победу
После гола, који је постигао у Бачкој Тополи у последњем колу прошлогодишњег плеј-офа, Лазаревић је против Чукаричког постигао свој други гол у дресу Војводине. Велемајсторски, за победу у дербију.
-Моја прва опција била је да асистирам и тако помогнем екипи у завршници напада - премотао је филм у глави стрелац победоносног гола. - Другим контактом лопте повукао сам мало јаче, видео сам да је голман кренуо мени у сусрет и тада сам наслутио могућност да га матирам, да шутнем тако како сам шутнуо, на радост свију на стадиону чије су трибине биле изванредно попуњене. Захвалан сам навијачима што су нам, као и безброј пута у сезони, дали ветар у леђа.
- Победа у Нишу и ова на Карађорђу нису за поређење – образложио је Лазаревић. - Добили смо Раднички убедљиво тако да смо крај дочекали као да се то и подразумевало. Да је резултат са Чукаричким остао 2:0 мислим да би расположење било исто као и у Нишу. Ето, победили смо и Чукарички, идемо даље. Али, када се резултатски закувало средином другог дела, тада је и победоносни гол потпалио фитиљ за емоционалну експлозију. У Србији су навијачи жељни доброг фудбала, а Војводина и Чукарички су им понудили квалитет изнад суперлигашког просека.
Да ли промена тренера или је Војводина дошла на ниво игре који јој је и био предодређен, или од свега по мало, тек уочљив је помак у игри колектива који је раније почињао да игра поткрај првог или тек почетком другог полувремена. Сада Батаков састав почиње да игра још пре почетка утакмице.
-Са тренером Батаком сам сарађивао и пре пет година када сам изборио место у саставу Војводине. Он је пун енергије, коју преноси на играче и пре и за време утакмице. Утиска сам да смо раније започињали утакмице некако ноншалантно, углавом смо били у позицијама да јуримо резултат. Сада ми од почетка крећемо да дајемо голове и тако намећемо ритам утакмице који нама одговара. Недостатака има, јефтино смо примили два гола. Намучимо се да нешто створимо и онда то све олако проспемо. Морамо да порадимо на концентрацији, нарочито у фазама игре када утисак завара да је све готово и да је читав плен обезбеђен – упозорио је један од најзаслужнијих играча за утисак о разбуђеној Војводини и резултатски тријумф у дербију 25. кола десни бек Војводине, који је силом прилика против Чукаричког заиграо уз леву аут линију, Милан Лазаревић.
Л. Бакмаз
