Не тако давно овај спорт је скоро изумрео у селу. Први тим је престао да се такмичи, а осталих селекција није ни било. Ту и тамо такмичила се по нека школска екипа и ту су се завршавале све рукометне активности, а онда је уследило нешто што се ретко догађа. Млада и свестрана спортисткиња Милка Никшић латила се тренерског посла и кренула са радом који је врло брзо донео резултате, са којима би се поносили много већи градови и рукометни центри.
Активирала је сениоре и у релативно кратком периоду увела екипу у Другу лигу север, где тренутно води на табели, а паралелно је радила са млађим узрастима. Пионири, пионирке, кадети кадеткиње, а од недавно, по први пут у историји клуба, и женска сениорска екипа раде под надзором Милке Никшић која им је тренер, друг, пријатељ, једноставније речено, особа којој се могу поверити и којој верују. Није реткост видети је како помаже малишанима у реду школских задатака и са њима решава све проблеме уколико их неко од играча има. Води бригу да су дечаци и девојчице добри ученици, па не чуди што је сви у клубу обожавају.
Њени тренинзи се одвијају у сјајном и до сада незабележеној атмосфери, где влада пријатељство, жеља за успехом и фанатична борбеност, али све у границама дозвољеног. Све то је донело вредне резултате. Пионири су освојили Суперлигу Војводине и бронзану медаљу на Пренству државе, остале селекције налазе се на водећим позицијама у својим лигама. Током викенда ова млада жена седи на клупи у чак седам утакмица, што потврђује да је подарила целу себе за развој рукометног спорта у Пригревици.
- Искрено речено, нисам се надала оваквим резултатима, нити да ће бити оволико деце у клубу. Кренула сам од нуле, без окоснице тима и без иоле организованог клуба. Наишао је период када су свакодневно долазили дечаци да тренирају, а онда и девојчице, па смо оформили и женску екипу млађих категорија, које су након једне године играња прешле у сениорке, па и поред чињенице да су још пионирке, играју одлично и за сада воде на табели Друге лиге север - наглашава Милка Никшић.
Мада је веома напорно радити као тренер у толико селекција, она сматра да би могло још боље, али да јој проблем ствара борба за егзистенцијом. Подршку коју има од родитеља деца која тренирају у клубу даје јој додатну вољу за рад, јер је велика већина сматра поносом села.
- Леп је осећај радити са децом и видети их како се радују успесима. Претпостављала сам да имамо неких изгледа да се равноправно носимо са екипама из других градова Покрајине, али ове генерације су прамашиле сва моја очекивања. Вредно раде, жељни су успеха и оно што је најбитније хоће да прихвате савете.
Прошлог викенда сениори су на свом терену, пред препуном халом, савладали Раднички из Јаше Томића, а у последњих десетак минута боје пригревачког рукомета бранили су по годинама још увек кадети. Тај потез измамио је дуг аплауз, а дечаци су показали да су на најбољем путу да постану првотимци о чијим ће се резултатима са поносом причати.
- Сматрам да су дечаци заслужили да им се пружи прилика да осете атмосферу сениорских утакмица. Базирали смо рад на дуже стазе и стварамо доследне наследника садашњих првотимаца, мада нам је и сениорска екипа веома млада. Због школовања присутан је одлив младих у веће градове, па морамо имати адекватне замене. Верујем да ће се из плејаде ових малишана изродити неколико сјајних играча, јер поседују све што је неопходно за врхунске резултате, а већ сада им је урођен победнички менталитет, што је веома битно – каже Милка Никшић, која за свој рад у рукомету заслужује само похвале.
Јован Бањац
