Ивана Шпановић, као запета стрела је, док на Маурицијусу у Индијском океану, 2.000 км далеко од источне афричке обале, нишани одскочну олимпијску даску на стадиону „Француска“ у париском Сен Денију, где ће за четири месеца и који дан приде полетети у сусрет једином трофеју који јој у колекцији недостаје, олимпијском злату.
За свој пети напад на трофеје под заставом са пет олимпијских кругова, под надзором тренера Горана Обрадовића, припрема се са својим традиционалним спаринг партнером Страхињом Јованчевићем, који аплицира за визу на Европском првенству у Риму. Експедицију на егзотичном острву употпунио је и црногорски вишебојац Дарко Пешић, такође члан Обрадовићеве групе.
На Маурицијусу је, иначе, признати центар Светске атлетске федерације (ИААФ). Екипа се у Србију враћа 31. марта. Провера форме уследиће 27. априла у Дијамантској лиги у Шангају, такмичењу у коме српска атлетска принцеза брани дијамантски трофеј. Потом следи Европско првенство у Риму, од 7-12. јуна, затим одбројавање до 6. августа у 11.15 часова када ће европска и светска шампионка, чланица АК Војводина, Зрењанинка Ивана Шпановић заузети гард у квалификацијама скока у даљ. Два дана касније, у 20 часова, у финалу... Довољно је искусна да одоли притисцима свакојаке врсте!
Ивана Шпановић је под олимпијском заставом дебитовала у Пекингу 2008. године. Редован је учесник најпрестижнијег спортског такмичења и у Лондону 2012, као и у Рио де Жанеиру 2016. где је освојила бронзану медаљу, прву у историји женске атлетике у Србији, тачно шест деценија од последње српске медаље на Играма, Михалићевог сребра у маратонској трци, у Мелбурну 1956. године. И у Токију је скакала. Застала је на корак до побнедничког постоља у такмичењу где олимпијско злато никада није било „јефтиније“.
Л. Бакмаз
