У најтеже погођеним областима Југа, као сто је провинција Марке, на пример град и околина Песара, кривуља сирења обољелих од коронавируса прати исти тренд као у Ломбардији.
Више од 3.500 људи је заражено у регији, што је врло висок број с обзиром да ту живи само 1,5 милиона.
Шеф одељења за анестезију и реанимацију у болници у Песару др Микеле Темпеста каже "нисмо још на нивоу Бергама, али смо близу".
Здравствени систем на југу Италије историјски заостаје у сваком погледу за оним на северу, болнице су слабије опремљене а услуге које пружају лошије од оних на северу. Постоји страх да ће се ширењем епидемије, уколико се не предузму хитне мере, читав систем урушити.
Пулмолог и члан научно-техничког одбора Лука Рикелди на конференцији за медије коју сваки дан одржава Цивилна заштита скренуо је пажњу на важност изолације и поштовање мера ограничења кретања, а као пример навео град Местре, код Венезије у коме је чак 75 одсто заражених из дела града у коме се налазио тржни центар који је био магнет за окупљање људи.
Државни тужилац за борбу против мафије и антитероризма Федерико Кафиеро де Рахо упозорава да држава мора да реагује одмах и одлучно, јер ако се држава повуче, напредују мафијаш”.
Ризикујемо да изгубимо године или чак деценије течке борбе против организованог криминала. Камора се већ прилагођава потребама које намеће ова ванредна ситуација. Тргови су затворени, а дрога се као лекови доставља на кућну адресу, упозорио је државни тужилац.
Високи Институт за здравствообјавио је анализу податка о епидемији коронавирусом. На основу микробиолошких и епидемиолошких података које су доставиле регије, извештај Института показује да су мушкарци погођени више него жене.
Просечна старост оболелих је 62 године, а просечна старост жртава је 78 година које најчешће поред заразе Ковид 19 болују од две или више хроничних болести.
Од укупно пријављених случајева 9 одсто су здравственио радници, и међу њима просечна старост је 49 година.
Директорка оперативне јединице за клиницку психологију и психотерапију Поликлиницке болнице Сан Мартино у Генови, Габриела Бифа, говори о “синдрому ходника”, то јест хроничном стресу којему су изложени здравствени радници.
Према њеним речима, они страхују да ће се заразити, да ће заразу пренети на своје укућане, да неће извршити све оно што се од њих тражи, да нису довољно заштићени, да неће издржати тешки ритам рада.
Већина се самоизолује како би смањили ризике, а многи не успевају да психички раздвоје радно вријеме од својих неколико приватних сати. Сви живе са снажним осећајем беспомоћности и тескобе, јер су сада навикли да смрт виде готово свакодневно.
Ми нисмо кужни, ми смо мореполовци. Пустите нас да се искрцамо, овај драматићан апел властима упутио је први официр Масимо Кастело с брода “Коста Викториа”. На броду је 25 марта била један особа заражена коронавирусом, која је искрцана на Криту. Након тога луксузни брод је тада пловио морем без циља. Сада је усидрен у луци, али посади и око 800 путника углавном странаца није дозвољено да се искрца.
Још један и драматичан апел за помоћ стиже из старачких домова широм Италије чији су станари велике жртве корона вируса. Старачки домови су најчешће смештени у изолованим кућама и у овој ванредној ситуацији заборављени су, а о њима вести су најчешће само када се говори о бројчано великим жртвама заразе.
