ГОТОВО НИКО НЕ ПРЕПОЗНАЈЕ ОВЕ СИМПТОМЕ – А МОГУ ЗНАЧИТИ РАК ЈАЈНИКА Преко 70 одсто пацијенткиња у тренутку постављања дијагнозе има болест у трећем или четвртом стадијуму

Практично, сваког дана три жене добију дијагнозу, а једна од њих, нажалост, премине.

Рак јајника у почетним стадијумима не изазива тегобе и због тога се ретко открива у овој фази. Када се појаве, симптоми карцинома јајника ни тада нису специфични и лако се могу приписати и неком другом, мање озбиљном стању.

Најчешћи симптоми су отицање стомака, нередовна столица, надимање, повраћање, бол у пределу карлице и осећај притиска у стомаку. Пошто ови симптоми нису драматични, обично је потребно доста времена да би се жена због њих обратила лекару, а болест у међувремену напредује.

Месец дана након 40. рођендана, Надежди Цакић се живот изненада променио. Дијагноза карцинома јајника и материце стигла је као потпуни шок.

Уследила је тешка операција, неизвесност и дуг опоравак, а затим и исцрпљујућа борба кроз хемотерапију. У тренуцима када је деловало да нема снаге да настави, ослонац су јој били породица и вера да није сама. 

Директор Клинике за гинекологију и акушерство УКЦ Србије професор др Александар Стефановић каже како више од 70 одсто пацијенткиња у тренутку постављања дијагнозе има болест у трећем или четвртом стадијуму, док је узрок настанка рака јајника и даље недовољно познат, што ограничава могућности превенције.

Зато је од кључне важности да жене редовно одлазе на гинеколошке прегледе, како би се болест открила у ранијој фази.

– Хирургија представља основу лечења, али захваљујући напретку медицине и бољем разумевању генетских биомаркера, данас су могућности терапије значајно унапређене, што се одражава и на боље исходе лечења. Додатни помак направљен је од априла ове године, када је на листу лекова о трошку обавезног здравственог осигурања уврштена и иновативна терапија за пацијенткиње које су ХРД позитивне, чиме је једном броју жена омогућено да болест држе под контролом дужи временски период и да им се продужи живот – објашњава др  Стефановић.

Генетичко тестирање данас има неизоставну улогу у доношењу терапијских одлука код пацијенткиња са карциномом јајника. Савремене смернице јасно препоручују да се све пацијенткиње тестирају већ у моменту постављања дијагнозе, и то кроз комбинацију герминативног и соматског тестирања, са посебним фокусом на БРЦА 1/2 мутације и ХРД статус.

Руководилац Службе за научноистраживачку и образовну делатност Института за онкологију и радиологију Србије др Радмила Јанковић наводи да се савремено лечење карцинома јајника данас заснива на принципима прецизне медицине, што значи да се терапија прилагођава свакој пацијенткињи појединачно, руководећи се не само типом тумора, већ и специфичним генетичким профилом.

Тестирање БРЦА мутација у нашој пракси започето је 2016. године, најпре код пацијенткиња код којих се болест вратила. У почетку су се анализирале наследне БРЦА мутације, које су се показале као важан показатељ доброг одговора на циљану терапију.

Рак јајника заузима неславно осмо место међу малигнитетима, а према најновијим подацима, једна од 78 жена суочава се са овом болешћу. Петогодишња стопа преживљавања у раној фази премашује 90 одсто, док у узнапредовалом стадијуму не прелази 30 одсто.

Касније су у тестирање укључене и соматске мутације, које настају у самом тумору, чиме је број пацијенткиња које могу имати корист од оваквог лечења повећан за око 30 одсто.

– Додатни искорак направљен је увођењем ХРД тестирања, које идентификује пацијенткиње са поремећајем у механизмима поправке ДНК. Управо код ових пацијенткиња циљана терапија показује посебно добре резултате. Данас чак око 50 одсто пацијенткиња има ХРД позитиван налаз, што значи да је значајно проширена група жена које могу добити терапију прилагођену свом молекуларном профилу. То у пракси доноси боље исходе лечења, али и квалитетнији живот пацијенткиња – објашњава др Радмила Јанковић.

Кроз рад удружења свакодневно видимо колико значи када неко каже “разумем те” и пружи руку у тренутку када је најтеже, каже Горица Ђокић, представница Удружења “Проговори”.

– Зато желимо да пошаљемо јасну поруку свим женама: нисте саме. Посебно охрабрује то што данас постоје и савремене терапијске могућности за одређене групе пацијенткиња, попут оних са ХРД позитивним налазом, којима је омогућено да болест држе под контролом дуже и имају квалитетнији живот – поручује Горица Ђокић.

Љубица Петровић