КОЛИКО СУ ЗАИСТА ПОСКУПЕЛИ СТАНОВИ У СРБИЈИ? Највећи скок цена je у овим деловима земље, a ЕВО где су најскупљи квадрати
У Србији је у првом тромесечју 2025. године забележен наставак умереног међугодишњег раста цена станова, приближно истом динамиком као током 2024. године.
Како показују подаци Републичког геодетског завода (РГЗ) за прво тромесечје 2025, годишња стопа раста цена на нивоу Републике Србије износи 5,31%, што је благо повећање у односу на 5,17% из четвртог тромесечја 2024. године.
У сегменту староградње међугодишњи раст цена је износио 5,17% што представља пораст у односу на 5,00% у Т4 2024. године. У сегменту новоградње, односно куповине од инвеститора, међугодишњи раст цена био је нешто већи и износио је 5,55% наспрам 5,43% у Т4 2024. године.
На регионалном нивоу, цене станова су порасле 6,20% у Београду, затим 6,14% у Јужној и Источној Србији, 4,84% у Војводини и 3,54% у Шумадији и Западној Србији у односу на исто тромесечје претходне године.
У првом тромесечју 2025. године, ниво индекса цена предњачи у региону Војводине (вредност индекса 186,12) и граду Београду (вредност индекса 182,71). У истом периоду примећена је разлика у динамици раста цена у различитим регионима. У региону Београда међугодишњи раст је убрзао са 5,89% у Т4 2024. на 6,20% у Т1 2025, као и у Војводини са 4,67% у Т4 2024. на 4,84% у Т1 2025. године. Док је у исто време у Јужној и Источној Србији међугодишња стопа раста незнатно порасла са 6,13% у Т4 2024 на 6,14% међугодишње у Т1 2025, а у региону Шумадије и Западне Србије је успорила са 3,70% у Т4 2024 на 3,54% Т1 2025.
Активност тржишта, мерена бројем купопродаја и укупном вредношћу, у првом тромесечју 2025. године, бележи међугодишњи раст.
Број купопродаја у којима су прометовани станови износио је 11.293, што представља међугодишњи раст од 7,2%.
Укупна вредност промета станова у Т1 је износила 1,028 милијарди евра, што је повећање од 21,8% у поређењу са 844 милиона евра за исти период 2024. године.
Региони бележе међугодишњи раст броја купопродаја станова и то Јужна и Источна Србија за 41,4% (1.554 уговора), затим Војводина за 10,9% (3.101 уговора), Град Београд за 0,3% (3.913 уговора) док Шумадија и Западна Србија бележи смањење за 0,4% (2.725 уговора).
По регионима највећи међугодишњи раст укупне вредности тржишта станова забележен је у Јужној и Источној Србији са 87,8% (92 милиона евра), следе Војводина са 34,5% (238 милиона евра), Шумадија и Западна Србија са 22,9% (161 милиона евра) и Град Београд са 10,3% (537 милиона евра).
Број станова узетих на кредит повећан је за 47,68% у првом тромесечју 2025. године (2.738 уговора) у односу на исти период претходне године, када је, подсетимо, забележен пад од 2,98% (1.854 уговора).
Од укупног броја прометованих станова у првом тромесечју 2025. године, 25% финансирано је из кредита, што је за седам процентних поена више у односу на исти период претходне године.
У Европској унији, индекс цена стамбених непокретности у првом тромесечју 2025. бележи раст од 5,72% међугодишње према доступним подацима објављењим на сајту Еуростата. Највећи међугодишњи раст цена у првом тромесечју забележен је у Португалу од 16,29% у Т1 2025, следе Бугарска са 15,08% и Хрватска са 13,08%.
Драстично убрзање раста цена примећено је у Словачкој, са стопом раста 12,15 % у Т1 2025, наспрам 7,94% у Т4 2024. Годишњи пад цена забележен је у само једној од укупно 27 европских земаља у првом тромесечју 2025. године у Финској и износи -1,91%