”МИ СМО ПОВЕЋАЛИ ПЛАТЕ 36 ОДСТО У ВИСОКОМ ОБРАЗОВАЊУ” Министар Станковић:Систем пријемних враћен у зону нормалног функционисања

"Све је урађено у складу са законом и у најбољој могућој атмосфери. Имали смо и пријемне испите на факултетима и пријемне испите у средњим школама, није било нерегуларности. У потпуности је систем враћен у једну зону нормалног функционисања. Није било притужби на саму процедуру", рекао је Станковић гостујући на Б92. 

Станковић је указао да је највеће интересовање када су у питању средње школе владало за гимназије и стручне школе које гарантују занимања. 

"То је увек био случај, то је и сада случај. Морам да признам да ће бити велике конкуренције за неке гимназије у Београду, али то показује и да наш образовни систем још увек, без обзира на кризу, има знаке квалитета", рекао је Станковић.

Међутим, како каже, за одређене школе попут Пете београдске гимназије и Гимназије "Јован Јовановић Змај", које су биле политизоване у претходном периоду, дошло је до пада заинтересованости за упис.

"То је зато што нисмо имали нормализацију наставног процеса у пуном капацитету и нисмо имали пуну законитост у раду тих школа. Имали су жељу да се праве паралелне институције које ће да управљају из виртуелне сфере и онда смо, наравно, имали нерегуларан наставни процес, неизвесност, да ли ће бити наставе или неће, дисконтинуитет у учењу код ђака, лоше односе у колективу међу професорима. Уместо да имамо јасно у институцијама система дијалог, уважавање процедура које су прописане законом, и принципијално постављање питања одговорности у складу са инспекцијским налазима, а не политизацију школе", рекао је Станковић . 

Он је истакао да се од почетка свог мандата залагао за нормализацију стања у просвети, за повратак наставника у учионице, студената у клупе, за деполитизацију образовног процеса. 

"Инсистирао сам на томе да је право на политички став уставно право које има сваки грађанин, али да то право треба одвојити од професионалних обавеза које има наставник. Они који су желели да политизују образовни процес, који су од образовног процеса хтели да направе политички процес, они треба да се запитају због чега је пало интересовање и због чега је пао квалитет наставе у тим школама. Јер сасвим је логично да падне интересовање, јер ви не знате шта можете да очекујете. Не знате да ли ће нека група родитеља, наставника, да потпали ђаке и да крену у обрачун са легално изабраним директорима", рекао је Станковић. 

Додао је да је у случају Гимназије "Јован Јовановић Змај" покушао да чује обе стране - и страну родитеља који су побуњени, и страну неких професора који су прошли кроз дисциплинске поступке. 

"Они су дошли са ултимативним захтевом да ја разрешим Радивоја Стојковића, занемарујући да ниједна држава, па ни ова држава, неће да допусти да улица и друштвене мреже, а не надлежне институције разрешавају. Да ниједна држава неће под таквим притиском да подлегне. Ја морам да штитим интегритет и надлежних институција које се баве неправилностима и интегритет образовног система", рекао је Станковић.

Како је додао, њему не смета критички став, али не сме да дозволи да се политизује наставни процес, јер је то незаконито и педагошки нелегитимно.

Министар је рекао да се директори средњих и основних школа разрешавају на основу инспекцијског надзора.

"Тамо где инспекцијски надзори јасно утврде неправилности у раду, без обзира на то о којој школи се ради, ту се разрешавају директори. Такво је правило увек било и биће, и то је законито. То је залагање за повратак принципа законитости у рад школа. То је основа нормализације", рекао је он. 

Како је навео, поред репутационе штете која је нанета одређеним средњим школа и гимназијама, исто се десило и појединим факлутетима и то се види кроз то што 15 факултета Београдског универзитета није испунило ни буџетску квоту и додао да о томе треба да размисле декани и ректор, јер они имају аутономију над факултетима.

Станковић каже да се то није десило због Министарства просвете и подсетио да никад више новца није издвојено за високо школство у Србији него у последње две године.

"Ми смо повећали плате 36 одсто у високом образовању. Ми смо платили 50 одсто школарина самофинансирајућим студентима другу годину заредом. Ми смо, што би се рекло онако народски, убили тржишни ризик тих факултета. Ми нисмо увели стране факултете због њиховог приговора, јер они нису спремни на конкуренцију. Платили смо све материјалне трошкове за рад тих институција. Све смо урадили што може да се уради да омогућимо истраживања и наставу. Али неко је тражио своју политичку шансу у блокадама факултета", рекао је Станковић. 

Према речима Станковића, циљ је био да се смени власт, али су се појединци крили иза студената.

"Крију се иза својих академских титула, а у суштини имају политичке амбиције. Па зар није поштеније да кажете: 'Ми желимо да сменимо власт, ми ћемо да формирамо странку или покрет, идемо на изборе, ово је наш програм'. А не, онако, у некој магли - студенти, у блокади, који хоће ово или оно, који су основа еманципације друштва", закључио је Станковић.