Сви гледају снимке поплаве у Црној Гори, али мало ко зна целу истину ОНЕ НИСУ ХЕРОИНЕ САМО ЈЕДАН ДАН: ГОДИНАМА СПАСАВАЈУ НАПУШТЕНЕ ПСЕ
Драматични снимци на којима се види да три девојке на кајаку спасавају псе током поплава у Црној Гори обишао је регион.
Међутим, ове три херионе нису то урадиле само тај дан: Андреа Вучељић, Марина Булајић и Катарина Вукотић спасавају псе годинама уназад, у оквиру групе „Напуштени пси Блаце” и брину о њима на територији еко-парка.
– Ми смо свакодневно ту, бринемо о напуштеним псима јер их је све више, пошто их грађани доносе. Број паса који борави код нас у простору еко-парка Блаце варира, тренутно их је око 80, а летос је било око 100. Сви они су нахрањени, кастрирани, стерилисани, вакцинисани. Имају бригу, пажњу и љубав која им је потребна – започиње причу за РИНУ Марина.
Љубав коју пружају животињама није једино, јер ове девојке саме прикупљају новац и дају неретко и из свог џепа како би псима обезбедиле храну.
– Тешко је, сналазиле смо се како знамо и умемо, верујте. Купимо месо, хлеб, па то кувамо, па онда доносимо псима. Некад људи донирају грануле, тако да некако премостимо. Задњих годину дана смо оствариле сарадњу са ученичким и студентским домом „Браћа Вучинић“ из Никшића, који нам донирају остатке хране, тако да нам је то у овом тренутку велики спас. Ипак, проблем буде када је распуст и кад те донације нема – додаје Марина.
Присећају се немилог догађаја, када је поплавни талас потопио Блаце, а уплашени пси се попели на спрат куће.
– Као и сваког јутра, и тог дана Катарина и ја дошле смо да нахранимо псе, не очекујући шта ћемо затећи. Када смо дошле, виделе смо да су Блаце потпуно под водом, што нас је изузетно шокирало и узнемирило. Један део паса био је на површини која још увек није била захваћена водом, док је други део паса био у кући на спрату, што сте могли да видите на оним видео-снимцима – каже Андреа.
Покушале су некако да их позову, да псе намаме да дођу до њих, али они то просто нису желели, вероватно јер су се плашили да прођу кроз воду. Велики проблем је био што су тамо били штенци са мајкама – то просто нису могле да препусте случају.
– То је трајало сатима, од јутра. Чамца сам се сетила пошто га имамо код куће, али док смо отишле по кајак и вратиле се, вода је већ нарасла. Прекрила је већи део пута, киша је непрестано падала и ниво воде је врло брзо растао. Највише нас је плашило то што су и наредних дана најављивали још већу кишу. За само два сата док смо се организовале, ниво воде је знатно порастао и нисмо знале шта да очекујемо већ следећег јутра. Морале смо хитно да реагујемо да макар штенце обезбедимо. Одрасли пси би се можда некако снашли, али већина њих није хтела да плива, нису хтели ни шапе да сквасе. Били су на местима где су само чекали да их узмемо. Зато је онај пас са снимка био тако миран када је схватио да иде са тог места – каже Катарина.
Када се вода после неколико дана повукла, вратиле су псе, који су сада на безбедном и сви на броју.
– Добили смо много позитивних коментара и порука подршке, што нам је јако значило. Надамо се да ће то допринети да се овај проблем коначно почне решавати. Оно што би нам много више значило јесте да се укључи општина, јер ово је нешто што систематски мора да се решава. Без њих ми смо потпуно немоћне. Од неких већих организација нам се нико није јавио. Појединци јесу и велико им хвала на томе. У Никшићу је проблем паса заиста горући и ми то најбоље осећамо на својој кожи – поручују ове храбре девојке.
