А јесу јер не може се проћи Фрушком гором, а да их не затекнеш у неком послу. Ових дана се чисти сирак из кукуруза, а неки су тек сад посејали соју…
О свему се с њима може причати само се мора пазити да се “дирне” у болно место – опстанак малих сремских паора.
Тада почињу да подижу глас и користе “оне” речи, а на списку су им сви од локалних тајкуна до државе. Онда се може чути како је прошле године повадио из корена јутро бресака јер “га је терало у минус”, како вози трактор 83’. годиште и како ће све отићи тамо “ди не треба”…
Међутим, када се извичу на новинара који је само хтео да пита “куда се иде до...” или пролазника који их приупита за здравље и посао, ипак се опет привате посла до следеће прилике да објасне сремачку филозофију…
Н. П.
